Бранич

212

,Б Р А Н И Ч"

Тужбом се тражи утврђење извесног права или односа између странака или установљење истинитости неке исправе. Ово тражење је непосредно. Целокупно пледирање на пример тужилачке стране иде на то, да се добије потврдна пресуда од првога суда. Призивом пак, ситуација се мења у толико, што се и даље остаје при тужбеном захтеву, али посредно, будући да се првенствено напада једна судска одлука која у нашем случају није задовољила тужбено тражење или садржи такве недостатке поступка који спречавају да се дође до нужног удовољења тужбеном захтеву. Призив према томе садржи иредлог за укинуће или преиначење пресуде све наравно у циљу задовољења тужбеног захтева. Према томе, као што је први суд везан за тужбено тражење и о њему само има да донесе своју одлуку тако је и призивни суд везан за призивне предлоге. Овај испитује одлуке првога суда у границама призивних предлога и призивних разлога. Мимоњих он неће управити извиђање нити донети одлуку. Изузетак од овога је, када су у питању такви недостатци поступка или пресуде ради чијих уклањања призивии суд дела по дужности. То ће бити, ако је случај недопустивости редовног правног пута, апсолутне ненадлежности суда, искључење судија првога суда њ у опште случајеви из § 571. гр.парн.пост. Странкама стоји на вољу изнети у призивном поступку нове чињенице и доказе, но само у толико, у колико се њима хоће да докаже или оповргне оправданост истакнутих аризивних разлога. Странке могу одустати од призива или од појединих призивних предлога или их мењати. Могу не доћи на усмену призивну расправу. Свести тужбене захтеве или у опште преиначити их онако како законодавац дозвољава и не сматра такву измену за преиначење (§ 330/4. гр. парн. пост.). Б — Изложено право располагања странака условљено је одржањем извесних законом тражених услова. Но ово право према овлашћењу у првостепеном поступку у многоме је ограничено у призивном поступању. Тако, призив се мора поднети за тачно законом опредељено време, иначе се сматра као и да није поднесен; мора испуњавати законом прописану форму — у противном се одбацује као неуредан (ако су у питању недостатци материјалне природе призива: призивни разлози и предлози). Даље, на расправи пред призивним судом не могу се ставити нови захтеви нити изнети нови приговори. Изузетак је за трошкове призивног поступка и за приговоре који спречавају парницу.

У поступку код првостепеног суда странке располажу парницом. Стављају судску установу у покрет или у стање мировања: тужбом, тужбеним захтевом, изменом овога, предлогом за прекид или мировање поступка, поравнањем. Даље, гоне суд да предузме извиђање у правцу њихових предлога у погледу извођења доказа: саслушањем сведока, увиђајем, вештачењем и т. д. И најзад, утичу својим разлагањима на судијско уверење и правну оцену. Другим речима, код првостепеног поступања од њих зависи о чему ће суд судити: према тужбеном захтеву и истакнутим приговорима; у коме ће правцу управити извиђање: према