Бранич

ДРУГОСТЕПЕМО—ПРИЗИВНО— ДЕЛАЊЕ итд.

217

поступања. Једно лице интервенише у спор који тече између двају лица зато, што сматра било да спорна ствар или право око кога је спор њему припада у целини или једним делом, било зато, што налази, будући да има правног интереса да једна од парничних страна победи, да треба и оно да се умеша уз једну странку, не би ли јој помогло у заступању или одбрани свога права. Ни у првом ни у другом случају ситуација се не мења, што је правна ствар већ на расправи код другостепене судске власти. Напротив интервенијент се меша и има за циљ да се пре правноснажности судске одлуке о правној ствари умеша у спор, не би ли успео да се по главној парници застане и евентуално новим спором докаже своје право на сгвари о којој тече спор или пак, да и он подупре својим радом странку за чији успех у спору има правни интерес. VI. — Рочиште. — Општи прописи о одређивању рочишта, место где се ова држе, о реду који је прописан за одржање истих вреде и за призивну расправу. Али извесне одредбе које су предвиђенеу овом поглављу не примењују се на призивни поступак. То лежи у природи ствари јер не могу ни да се примене. Тако, ]. — Не постоји институт пропуштеног рочишта код призивног суда, јер странке не морају доћи на призивну расправу, управо странке се и не позивају а њихови заступници нису дужни да присуствују расправи (§ 585. гр. парн. пост.).* 2. — И призивна рочишта се могу одгодити судијском одлуком као и рочишта у првостепеном поступку. Но са разлога тач. 2, 3 и 4 § 198. гр. парн. пост. неотклоњива препрека за долазак странке на рочиште (тач. 1 § 198.) може бити разлог за одлагање само онда, када је странка изрично била позвана пред •призивни суд ради саслушања. Предлог странака за покушај равнања не би био разлог за -одлагање призивне расправе, будући да њему нема места пред призивним судом као што смо напред казали. VII. — Последице проауштања и иовраћај у аређашње стање у главном нема примене код призивног суда. Но ипак, односни законски прописи могли би се применити и код призивног судау колико би пропуштање било извршено у некој призивним судом наложеној правној радњи. На пример, ако призивалац није поступио по налогу призивног суда датог преко првостепеног суда — да допуни свој призив а на име, да отклони какав формални недостатак (није приложено пуномоћје властодавца), те ће призивни суд одбацити призив као неуредан или поднет од неовлашћеног лица ако се по његовом налогу не поступи. VIII. — Прешд постуака. — Одредбе о прекиду поступка не могу се у целости применити у призивном поступку, јер и овде овај разлог лежи у природи ствари призивног поступка. Тако: Смрт странке не прекида призивни поступак, пошто су странке пред призивним судом увек заступљене адвокатом. Исто бива и са случајем кад странка изгуби иарничну сиособност. Престанак судског иословања и отварање стечаја над имо•вином које од странака има и на призивно поступање исто деј-