Бранич

ДРУГОСТЕПЕНО—ПРИЗИВНО—ДЕЛАЊЕ итд.

219

пуномоћника и то у границама призивних предлога и разлога. Ни овде јавност није искључена. Циљ пуномоћника парничних странака састоји се у томе, да прате, да ли је реферат судије известиоца потпун или не и да живом речју искажу своја мишљења која су већ дали у својим призивима односно одговорима на ове. Ми сматрамо да обављање призивне усмене расправе не треба да зависи од воље странака. Напротив, треба дозволити да сам призивни суд одреди, да ли му је она потребна или не. Уосталом ово се начело примењује код ревизијског и рекурсног поступања. Те са истих разлога би се оно могло применити и на призивну расправу. Ево наших разлога за овакво гледиште. Контрола над радом призивног суда постојала би и даље, јер је он и онако дужан, да у својој одлуци оцени тачку по тачку призивних разлога односно одговора на призив. А ова законска одредба је врло добра с погледом на ранији српски грађ. парн. поступак. Утицање на судијско уверење живом речју на призивној расправи сматрамо сувишним. Призивни суд за своју одлуку има целокупан материјал спора—одлуку првога суда, призив противника. Ои их стално мора да има у виду приликом доношења своје одлуке. Верујем, да се његово гледиште у многмм случајевима формира на основу стања изложеног у актима. Но ипак, ако је правна ствар компликована, уверен сам, да ће сваки призивни суд, пре одлучивања, позвати парничне пуномоћнике да му правно образложе своје призивне предлоге. На овај начин поступак би се убрзао а био би и јефтинији а ваљаност призивних одлука не би се умањила. XIV. — Одлуке другостеигне власти. Другостепена власт дела као призивни суд, рекурсни суд а кадкад доноси одлуке и као првостепена власт. 1. — Призивни суд одлучује пресудом или закључком. Мериторно одлучује пресудом. Пресуда подлеже нападу ревизијом. Изузеци су код правних ствари мањих вредности као и код потврдних пресуда чија вредност не прелази пет хиљада динара. Закључци призивног суда по правилу не могу се нападати. Изузеци постоје. Но и закључци који се доносе у току поступка могу се побијати у ревизији уз главну ствар. Када дакле призивни суд мериторно одлучи о правној ствари онда незадовољна страна призивну пресуду напада ревизијом. Тиме се остварује систем трију институција у нашем грађанском суђењу (тростепени систем). Напротив, кад призивни суд не одлучи мериторно већ због повреде поступка или када налази да пресуда има битних недостатака за правилну оцену правне ствари — онда се његови закључци не могу нападати. Али, ако је у питању одбачај призива или тужбе са ништавошћу пресуде у овом последњем случају или кад призивни суд сматра да његова одлука о укидању подлеже основној критици — онда ови закључци се достављају странкама и ове могу изјавити правни лек противу њих. 2. — Ако другостепена судска власт дела као рекурсни суд то јест, када по изјављеном рекурсу расматра закључак првосте-