Бранич
О СМЕТАЊУ ПОСЕДА
221
Према §§ 548 и 551 гпп под сметањем поседа подразумева с е свака радња предузета од једног лица која има за последицу да се другом лицу у ма коме облику одузме, ограничи или сузи уживање каквог права. Због тога се тужбом због сметања поседа може тражити заштита не само својине или државине непокретног имања, већ се може тражити заштита за свако нападнуто или угрожено стварно или какво друго право. Јер се тужбом због сметања поседа може тражити заштита и угроженог права службености, као и нападнутог права закупа. Како се у спору због сметања поседа Суд не може да упушта у расправу питања: да ли је лице које тражи васпостављање последњег фактичког стања у погледу поседа, пре тога било савестан, правичан и законити држалац, то се може десити да ту заштиту добије лице, које је до самог поседа дошло на један законом недозвољени и противправан начин. Према томе испада да установа сметања поседа негира принцип законитог, правичног и савесног прибављања права. Посматрана са те стране ова установа ке би била за похвалу. Но кад се зна да се са својинском и државинском тужбом увек може та, да је назовем, неправда исправити, онда нема бојазни да се једно безакоње може озаконити. С друге пак стране ова установа има и својих добрих страна јер се ти спорови сматрају као хитни и по њима се може незадовољна страна жалити само вишем Окружном суду, који ствар расправља у нејавној седници без присуства странака, те се због тога брзо решава питање да ли је тужилац пре подношења тужбе имао фактичку државину ствари, поседа, и чим се то утврди коначним се закључком то стање васпоставља. Нарочито је у овој установи добро и то: што се даје право судији да може издати привремене наредбе у погледу саме ствари или поседа. То је нарочито добро кад је у питању нека грађевина која се подиже на туђем земљишту па се одмах нареди обустава даљег зидања, или кад је у путању службеност воде за неку башту па странка тражи да се изда одмах наредба да се и даље служи са водом, док се спор због сметања поседа не расправи. Та брзина суђења и ефикасност наредаба стварају код појединаца уверење да је заштита стварна и брза, што има своју добру страну, јер се сама странка неће упуштати у ту авантуру, да сама, без садејства суда и власти, прибавља своје угрожено право. У том погледу ова установа има свој првокласан значај, јер -се на тај начин, избегавају неизбежни сукоби између појединаца који често пута имају врло рђавих и тешких последица. У пракси су Судови стали на гледиште да се тужбом због сметања поседа иде на то, да се васпостави последње фактичко стање у корист лица које је тужбу подигло, без обзира о основу тог лица на посед и без обзира да ли је то лице у погледу поседа савестан или несавестан држалац и да ли је на законити или противзакони начин дошло до државине тог поседа. То нам показује и следећи пример: