Бранич

СУДСКА ПРЛКСА

229

постоји осиов у прописима грађанског права, које важи у појединим правним подручјима. И ако се поједина правна подручја наше државе не могу међусобно сматрати као иностранство, јер чине једну државну целину, ипак се код сукоба закона, који различито регулишу поједину правну материју, имају применити прин'Јг !пи међународног приватног права, међу којима и принцип „1осиз ге§Ј4 ас!иш% као што је случај код торме тестаменга. Но,у погледу садржине његове долазе до примене прописи грађанског права оног правног подручја, у коме тестатор има своје пребивалиште. То се види и из чл. 26. Уводног закона за ванпарнични поступак, у коме је наређено, да ће се наследства наших држављана, до ступања на снагу јединственог грађанског законика, расправљати по праву места, у коме је тестатор у време своје смрти имао своје пребивалиште. Саопштио Тих. М. Ивановић, секретар Касационог судау Београду. Кад иризивни суд не изведе доказна поспупак на усменој расирапи, онда не може давати другчију оиену доказа од оних на којима је заснована пре■ суда првог суда: (Закључак III већа Касационог оуда у Београду од 10 децембра 1935 год. Рев. 1497) У правној ствари В. Ђ. противу Ј.Н. рада дуга Окружни суд у Чачку пресудом својом од 15 новембра 1934 год. По-304/18 осудио је туженика на плаћање дуга у суми од 14000 дин. са разлога: „Тужилачка странка тврди у својој тужби као и на усменој спорној расправи, да је дне 20 новембра 1930 год. продала туженој странци кућу са осталим господарским зградама у Рашкој за цену 80.000 дин. За рачун ове купо продаје при преносу тапије примљеиа је сума од 50.000 дин. а преостало је још 30.000 дин. коју је своту имала тужена странка исплатити онда, кад јој продавац преда тапију, да пошто је тај пренос извршен, а платеж није на време услиједио и ако је тапија нуђена туженику то потражује Тужбом остатак куповнине од 30.000 дин. § 531 и 641 гр. зак.На предње наводе тужитеља узвраћа тужени у свом одговору на тужбу и расправи Следеће; Признаје, да је са тужитељем склопио купопродгјну иогодбу те да је куповина била споразумом контрахената устанОвљена са 80.000 дин. али наводи да је његово менично потраживање према тужитељу износило 62600 дин. коју је меницу предао туженику при пренОсу изјавивши пред судом да је 50.000 дин. а да је месеца децембра 1930 год. по налогу тужитеља исплатио А. Б. трг. из Рашке своту од 10.600 дип.; да је истог дана исплатио тужитељу своту од 5000 дин. па да према томе дугује тужитељу само 2.400 дин. Према горе изложеном ваљало је за једно праведно и на закону основано решење конкретне парнице извести на часто следеће правно релевантне околности: 1) Колвко је износило менично потраживање туженог према тужитељу т. ј. да ли 50.000 дин. или 62.600 дин. 2) Да ли је тужени илатио месеца децембра 1930 Андрији Б. а за тужитеља своту од 10.600 дин. и 3) Да лп је тужени рсгог дана платио тужитељу лично своту од 8000 дин. па погато је тужени у Сврху околности под 2 и 3 понудио доказ преслушањем сведока А. Б„ С. Ч., М. Т., Д. И., А. Т. и Д. Т. то је суд предње сведоке и преслушао и то Т. Д, преко замолног суда у Пријепољу а остале сведохе код расправног суда сем М. Т. услед којег је суд донео закљ,учак да се не преелуша пошто на расправу ни:е приступио и његов испит није од релевантног значења, јер су о истим околностима дали исказ други сведоци. Сведоци ито: А. Б„ Т. Д. и А. Т. псказаше да не знају нити да су видели, да је тужени било шта платио тужитељу односно за тужитеља, док су сведоци и то С. Ч. и Д. И. асказали да су видели, када је тужени исплатио А. Б. у његовом дућану и то С. Ч. да је видела, да је тужени извадио из једног буђелара и избројио 10.000 дин. и нешто више, а Д. И. да је видео, да је тужени избројио Брадићу 10.600 дин. рекавши му:„ ево ти закућу". Пошто странке нису понудиле других доказа сем саслушања странака, то је суд провео и овај доказ преслушавши под заклетвом тужену у сврху спорних околности, те процењујући брижљиво резултат целокупне расправе и изведених доказа по својем слободном уверењу а на основу § 368 у вези §§ 472-474 оценио, да се наводи туженог у погледу платежних свота од 10.600 дин. и 5000 дин. имају сматрати истинитима, док навод