Бранич

230

„Б Р ЛНИЧ'

туженог гледе његовог потраживања према тужиоцу од 12000 дин. као разлику између менич. дуговања и изјаве о пријему 50.000 дин. с обзиром на установе §§ 388-392 гпп. узео као доказане, пошто у сврху те околности т. ј. да је потраживање туженог према тужитељу износило 50.000 дин. односно да је толико тужилац примио постоји у спису јавна исправа прв. суда у Краљеву од 19 XI 1930 г, бр. 1316/203, док никаквих доказа нема за остатак до 62.6000 д. па је према томе пресуђено као у диспозитиву ове пресуде." Г1о иризиву тужилачке Стране, Апелациони суд у Београду као призавни суд, пресудом својом од 9 септембра 1935 год. Пл. 586/35. преиначио је пресуду Среског суда и туженика огудио на плаћање 30.000 дин. место куповне цене са разлога: „По одржаној усменој цризивној расправи, Апелациони суд је нашао: да не поклања вере исказу туженог као сведока већ за доказ узима изјаву туженог дату пред Краљ. Прв. судом од 19 новембра 1930 год. која је јавна исправа где је тужени изјавио, да је имање купио за 80.000 дин. и у отплату дао 50.000 дин. због чега Апелацаони суд није поклонио ни вере иопитаним сведоцима да је тужени исплатио тужиоцу у отплату куповне цене још 10.600. дин. јер су сведоци посведочили да је тужени дао новац А. Б. а не тужиоцу као сопственпку имања. Чак и да суд поверује исказима сведока, да је тужени дао 10.600 дин. А. Брадићу нема никаквих доказа да је тужилац погодио са туженим да му остатак суме исплати преко А. Брадића. Према оваквом стању ствари, требало је пресуду преиначити као што је у диспозитиву пресуде учишено." По ревизији тужене стране Касациони суд у Београду закључком својим од 10 децембра 1935 год. Рев. 1497 укинуо је пресуду Апелационог суда и вратио ствар на поновну расправу Са разлога: „Испитујући пресуду призивног суда у границама предлога и разлога изнетих у ревизијском писмену КасациОни суд као ревизијски нашао је: По § 592 гр. пп. призивнп суд узеће за основу своје одлуке резултат расправе и доказивања, како је утврђен у нрвостепеним парничним списима у пресуди Првостепеног суда, у колико овај резултат није измењен призивним поступком. Па када у конкретном случају, чињенично стање, утврђено пред прв. судом ниуколико није измењено призивним поступком, ниги је призивни суд изводао доказни поступак, онда он није могао провести друкчију оцену доказа на којима се заснива првостепена пресуда, и на тај начин изменити већ утврђено чањенично стање, док сам на својој расправи не изврши поновно извиђање доказа. Због тога у призивном поступку Има недостатака који спречавају правилну оцену правне ствари, те стоји ревизијски разлог из т. 2 § 597 гр. п.п. — па је стога Касациони суд на основу § 604 од. I гр. п.п. и донео од.туку као што је у диспозитиву изложено." На основу заиисника о вештачењу извршне власти, сачињеног 6ез законског овлашћења, не може се захпхевати укњижба или предбележба, пошто исти не исиуњава услове из §§ 26, 36 и 40 Зак. о земљ. књигама. (Закључак 11 веНа Касационог суда у Београду сд 31 децембра 1935 год. Рек. 691/2). У правној ствари тужиоца В. Г1. противу А. Б., ради укњижбе на имању дужника за обезбеду дуга у 14.900.— динапа, Срески суд за град Београд одлуком својом од 2 априла 1935 год. Дн. Бр. 2994/35, на освову извршне пресуде Београдског Трговачког суда По Бр. 352/31/4 од 4 априла 1934 год. и записника о вештачењу Управе Града Београда отсека за извршења и забране од 15 марта 1935 год. Бр. 18820, дозволио је укњижбу заложног права на дужниковом имању. По рекурсу туженика Окружни суд за град Београд као рекурсни суд закључком својим од 3 јула 1935 год. преиначио је одлуку Среског суда и тужиоца одбио од тражења да се одобри укњижба заложног права на имању туженика, са разлога; „Испитујући побијану одлуку у границама рекурсних разлога и рекурсних предлога, рекурсни суд је нашао: Да је побијана одлука Среског суда за град Београд Дн. 2994/35 од 2. априла 1935. год. неправилна и да по законуне може опстати, па је рекурсни суд на основу § 140 з.о.з.к. преиначује и изриче као у диспозитиву. Према § 104 тач. 3. з.о.з.к. земљишнокњижни упие чије се тражење заснива на исправама може се доззолити само онда, ако је ово тражење и основано на садржиии ових исправа. Према томе, озе исправе морају садржавати ваљан