Бранич

О ЗАКЉУЧЕЊУ УГОВОРА итд.

199

ке не постигну своју сагласност о целини преговора." То исто следује и из нашег грађ. законика и ако није баш изречно казано, јер по § 531 „уговор је закључен кад једна страна што обећа а друга то прими", дакле кад се постигне сагласност странака о свему што су преговарале. Тако је и по југословенској предоснови (§ 847), а и по аустријском грађанском законику, који у § 861 каже изречно „докле трају преговори и докле обећање још није учињено или ни у напред нити после примљено, уговор не постаје." У другом §-у чл. 61 пољског законика предвиђа се случај да су странке изјавиле своју сагласност о свима битним хаачкама једнога уговора а резервисале су да се накнадно сагласе о посебним тачкама, не уговоривши да ће се, ако не дође до такве сагласности, уговор сматрати за ништав; у оваквом случају ипак се сматра да је тај уговор закључен, а посебне тачке утврдиће тада, у случају спора, суд сходно прописима закона, обичаја или правичности. И по нашем грађ. законику могућне су овакве ситуације, и суд би имао поступити, ако до спора између странака дође, по истим правилима које горе поставља пољски законодавац. Узмимо на пр. да су се странке сложиле о битним тачкама једнога уговора о куповини извесне количине неке робе, дакле о предмету куповине и цени (§§ 641, 642), али су резервисале да се још накнадно споразумеју о посебним тачкама овога уговора, на пр. о месту и времену предаје робе, о начину транспортовања и др. У овом случају и по нашем грађ. законику овај уговор о куповини сматрао би се закљученим а, у случају спора, суд би применио диспозитивне прописе грађ. законика о оним небитним тачкама уговора о куповини, о којима није дошло до споразума између странака (§§ 548, 645, 652 и др.) а послужио би се и утврђеним обичајем и аналогијом да дође до правила по којем ће спор пресудити (§§ 10 и 8). Исто би тако било и по предоснови која такође нема изречнога прописа као овај у чл. 61 § 2 пољског законика (в. §§ 6, 8, 900). II. О закључењу будућег уговора говори се у пољском законику у § 62 који у своме §-у 1 каже „претходни споразум којим се обе странке или једна од њих обвезују да у будућности закључе један одређени уговор, вреди само онда кад су утврђене битне тачке уговора који се има закључити и рок, у којем се овај уговор има закључити". Тако би морало бити и по нашем грађанском законику (§§ 531, 536, 538) који, наравно, о томе нема изречног прописа. 1 ) Предоснова има специјалан пропис за закључење уговора у будућности, јер § 923 прописује: „Ако је углављено да ће се тек у будуће склопити уговор, то обвезује само онда кад је одређено и време кад ће се склопити уговор и његове битне тачке..." Пољски закон у § 2 чл. 62 тражи да претходни споразум о закључењу уговора у будућности буде писмено утврђен. Наш грађански законик то не тражи (§ 540), ма да се у пракси сигурно најчешће закључује писмено, а што могу и странке нарочито изразити да тако буде (§ 541). То исто вреди и за ') В. Др. Д. Аранђеловић, Основи облигационог права, општи део, г друго жздање, 1936, стр. 68.