Бранич

254

„Б Р А Н И Ч"

Ова врста негштпуне судске рехабилитације односи се на она осуђена лица, која су пресудом изгубила частна права у см. § 46 од. 1 К.з. а то значи, она, која су осуђена на трајан губитак частних права. Трајан губитак частних права као споредна казна акцесорне је природе и изриче се уз главну казну осуде на смрт или робију преко пет година, из чега се види да се овом рехабилитацијом могу користити лица, која су починила теже злочине и кривична дела и зато је законодавац био веома опрезан, када су била она у питању. У осталом он је зато и учинио зависном од суда. Правне последице непотпуне судске рехабилитације су апсолутно исте као и код законске рехабилитације, само је велика разлика у начину стицања. Док се законска како је већ раније наглашено стиче аутоматски и не може се ускратити, дотле је судска ствар оцене суда и може се ускратити ако суд налази у конкретном случају да молилац није још, било уопште, достојаи да врши изгубљена права. Упоређујући законску рехабилитацију са овом врстом судске непотпуне рехабилитације, наишли смо на једну правну аномалију, која може постојати и код добрих закона. Она се састоји у томе, што законска рехабилитација и ако најприлазнија и посвећена најлакшој врсти криваца, у случајевима кад таква лица изгубе частна права преко три године, дакле три до пет, чини веће сметње него лицима која су пресудом трајно изгубила иста. Јер код законске рехабилитације, која се односи на лица пресудом кажњена до пет година робије, рехабилитација се стиче аутоматски, дакле, истеком самог времена за које је пресудом изречен губитак частних права, рачунајући од дана издржане, опроштене или застареле казне, према чему дакле лице, које је осуђено, рецимо, на пет година робије, са губитком частних права на пет година, стиче право да се рехабилитује после пет година, док лице које је кажњено казном већом од пет година и трајним губитком частних права стиче право на рехабилитацију после три године. Тако је по закону. Овај правни лапсус, који по данашњем слову закона постоји, треба што пре исправити, јер то несумњиво није воља законодавчева а ни га1хо 1е§13 самог закона, по коме треба да се у бољи положај ставља опаснији и гори од мање опасног и бољег елемента. У осталом то не одговара правној логици, ни у њој утврђеном реду ствари. Због тога би требало донети законску новелу, по којој би и лица која су изгубила частна права у времену од једне до пет година а не само лица са трајним губитком могла користити судску непотпуну рехабилитацију, која је предвиђена у ал. I § 90 К. з. б) Судска иотпуна рехабилитпација Трећа, у нашем кривичном законодавству, предвиђена, а једновремено и најважнија рехабилитација је потпуна судска рехабилитација. Она повлачи поништај судске пресуде за будућност са свима њеним штетним законским последицама. Као таква, она обухвата и непотпуну судску рехабилитацију и самим тим по обиму и у погледу правног дејства, ова у ствари једина права