Бранич

УЗАБРАЊЕНО ПРИМАЊЕ итд.

263

.њиховог примања. То и такво гледање на ствари као и уверење дужника могло би се на први поглед бранити с обзиром на еко■номске и социјалне разлоге, који иду у прилог таквог схватања ствари. Међутим када се цела ствар постави у домен позитивног права и узме да посматра са чисто законског гледишта, то питање добија другачији изглед сасвим различит од оног, које му придају извесни дужници. Пропис § 882 грађ. зак. говори о исплати дуга и о његовим последицама (ослобођењу од дуга и престанку обавезе) употребљавајући текстуелно ове речи: „Ко плати оно што је дужан онај се ослобађа од дуга и престаје обавеза". Обавеза једнога лица престаје онога момента када то лице ллати оно што је дужно своме повериоцу. Дакле престанак обавезе условљен је исплатом дугујуће суме новаца. Исплата дуга јесге редован и најчешћи начин на који се гаси правно обавеза једног лица. И све дотле док се исплата дуга не изврши не може бити говора о престанку обавезе и ослобођењу од дуга и то према изричној одредби напред поменутог законског прописа. Према општим прописима о обезбеђењу забрана је једна превентивна мера суда, којом се иде на то, да се осигура наплата извесне тражбине, било путем пописа имовине (покретности) дужника било путем обустава његовог разноврсног примања — узабрањивањем његовог права. Из самог факта, што је дужнику узабрањено примање за обезбеду повериочеве тражбине не може следовати и акт правног ослобођења и престанка обавезе дужника. Ово стога разлога, што се узабрањено примање сматра као својина — имовина одн. право — дужника и то све до исплате повериочеве тражбине. Са тим примањем поверилац не може нити сме да располаже слободно и то све до његовог пријема. Истина је и то, да и сам дужник не може нити сме са узабрањеним примањем диспонирати, јер је и њему у том погледу ускраћена та могућност. И све дотле док је забрана на снази дужник има само голу својину на ствари одн. праву, које служи као предмет обезбеђења. Тек онога момента када дужник исплати своју обавезу за чије је обезбеђење служило узабрањено примање, ово постаје слободно и као такво предаје се дужнику као неограниченом господару да са њиме слободно располаже. У овом и оваквом случају не долази ни до каквих правних последица, које би имале везе са прописом § 882 грађ. зак. Ово стога разлога што се из узабрањеног примања не исплаћује тражбина повериочева, већ се то примање враћа дужнику на слободно располагање. Међугим када поверилац наплаћује своју тражбину из тог узабрањеног примања онда наступају правне последице предвиђене одредбом § 882 грађ. зак. Ослобођење од дуга и престанак обавезе бива онога момента када поверилац наплати своје потраживање из узабрањеног примања. То је моменат пресудан и важан за правно ослобођење од дуга и гашење обавезе. И све дотле док узабрањено примање служи као залога у ширем сми-