Бранич

264

,Б Р А Н И Ч"

слу речи за обезбеду извесне повериочеве тражбине, не може бити говора о престанку обавезе уредно засноване. Та обавеза и даље стоји у своме пуном пространству, без обзира на време од кога датира узабрањено примање, јер ово за повериоца не преставља никакво власничко право, већ само заложно, до момента наплате саме тражбине. Према томе потребно је двојити правна својства која кма једно узабрањено примање као такво, од правног каракгера,који даје пропис § 882 грађ. зак. установи: ослобођења од дуга и престанку обавезе. Јер док се исплатом дуга потпуно гаси једна обавеза, дотле она остаје и даље у сили и снази код узабрањеног примања, и тек онда када из њега уследи исплата повериочеве тражбине, наступаЈу правне последице предвиђене у § 882' грађ, зак. Код овог излагања треба додати још и то, да се наплата поверилачке тражбике не врши према висини износа узабрањеног примања, већ према износу стварно постојећег дуга на даге исплате тражбине и гашења обавезе сходно пропису § 882 грађ, зак. и осталих законских одредаба, које о овој установи говоре,,.

Ђура Суботик, судија — Пожаревац. ПРОПИС § 2. ЗАКОНА О ЗЕМЉИП1НОКЊИЖНИМ ДЕОБАМА, ОТПИСИМА М ОРИПИСИМА ОМОГУЋАВА ИЗИГРАВАЊЕ ЖИПОТБКАРНИЖ ПОВЕРИЛАЦА Т. 1 § 2 Закона о земљишнокњижним деобама, отписима и приписима одређује, да у случају отписа појединих саставних делова земљишнокњижног тела и уписивања ових отписаних делова у нови земљишнокњижни уложак није потребно претходно обавештење и пристанак лица у чију су корист уписана стварна права у улошку из којег се отписују ови делови, јер се ова стварна права преносе у новоотворени уложак. У таквом случају заложно право пренеће се у нови уложак у својству заједничке хипотеке. Овај пропис оправдан је када се посматра у односу на норме Аустријског грађ. законика, које су се имале у виду при доношењу наших нових земљишнокњижних закона. КаНо ове законске одредбе је у томе, што се сматрало да се правни положај хипотекарног повериоца овим преносом нимало не мења. Укњижено заложно право терети непокретност, а не дужника лично, па пошто је хипотека везана за непокретност, поверилац; може своје потраживање да реализује из непокретности без обзира у чијем се власништву налази. Дозвола заложног повериоца само би, често безразложно, ометала и успоравала поступак за упис у земљишну књигу. Али се при доношењу земљишнокњижних закона нису имале у виду норме Српског приватног права, које има својих специјалних установа непознатих аустр. грађ. законику. Једна од тих је и установа окућја (§ 471 грађ. суд. пост.), по којој сопственик земљорадник не може отуђити;