Бранич

ПРОПИС § 2 ЗАКОНА итд.

265

одређени минимум непокретности. На подручју важности § 471 Грађ. суд. пост. одредбом т. 1 § 2 Закона о земљишнокњижним деобама хипотекарни повериоци су изложени опасности изигравања од стране својих дужника земљорадника, како ћемо одмах видети. Дужник земљорадник има десет хектара земље уписане на своје име. На ових десет хектара уписана је хипотека повериочева. Дужник може да отуђи цео вишак изнад законског минимума. Овај ће то и учинити и отуђиће, продаће једну по једну парцелу земљорадницима који имају сасвим мало или нимало земље, док му остане само законски минимум. О овој продаји, по § 2 зак. о земљ. књижним деобама није потребно да се извести заложни поверилац нити је потребан његов пристанак за упис права власништва у земљишној књизи на купца. Ако би поверилац сазнао о овој продаји пре уписа у земљишну књигу његово противљење не би могло спречити упис, односно пренос права власништва на купца, пошто по споменутом законском пропису његов пристанак није потребан. То, што ће се повериочева хипотека у пуном износу пренети у уложак купца, повериоцу не користи ништа, јер је не може реализовати ако је купац земљорадник и нема законом одређени минимум земљишта. С друге стране оваквим прописом поверилац губи могућност наплате из непокретности личног дужника, јер ни овај сада нема земље више него износи законом заштићени минимум, или је нема толико да би се могао наплатити заложни поверилац. Истина § 2 Зак. о деобама земљишнокњижним говори само о случају када се један део земљишнокњижног тела одваја и уписује у нови земљишнокњижни уложак. Али је иста ситуација када се један део зк. тела т.ј. једна или више парцела приписује у уложак који већ постоји на имену купца, ако је овај земљорадник и ако пре ове куповине нема законски минимум земље. Према изложеном јасно је да ће заложни повериоци, било услед долозног поступања хипотекарних дужника, било услед стварне потребе дужникове да отуђи један део земље, често доћи у немогућност да реализују своја потраживања обезбеђена хипотеком и онда када им сви остали законски прописи то омогуће. Да ли би могао суд по званичној дужности или по молби повериоца да спречи овакве преносе права власништва? Ако мало дубље не размислимо о овом питању одмах ћемо помислити, да би у оваквим случајевима суд требао, ако не по званичној дужности, онда по молби повериоца, да испитује, да ли купац има минимум земље из § 471 грађ. суд. поступка, па да у негативном случају одбије молбу за пренос власништва на купца земљорадника, ако је непокретност која се преноси оптерећена хипотеком. Али овакво поступање суда било би противно самој установи окућја која постоји ради заштите земљорадника као малог сопственика, али не и ради заштите кредита, односно кредитора. Стога је суд по званичној дужности позват да пази да продавац земљорадник не отуђи законом одређени минимум земље, а никако не може да испитује да ли купац има кредитне