Бранич

ТУЖБА ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ итд. 311

О застарелости на накнаду штете говори се у одељку 4 § 78. Одмах падају у очи две врсте застарелости права на тужбу. Прва је застарелост од девет месеци, од дана кад је штета учишена или друга кад је оштећени за штету сазнао, али у овом другом случају тај рок износи годину дана. По грађанском праву на застарелост се пази једино, кад се неко позива на застарелост и онај који се на застарелост позива у приватном праву има ту застарелост да докаже. Додуше пропис § 78 припада јавном праву, али ми смо већ раније стали на гледиште да је у § 78 дат само основ за подизање тужбе, а да накнада штете спада у приватно правни захтев и да се према томе овај пропис допуњава одговарајућим прописима грађанског права, Противно мишљење има г. Никетић у своме коментару чиновничког закона. Он налази, да се овај пропис не може ни допуњавати ни објашњавати приватним правом. Досада смо говорили о првом року а сада ћемо рећи неку реч о овом другом року. Овај се рок рачуна од извршности судске одлуке по покренутом питању кривичне одговорности, ако је противу извршиоца вођен кривични поступак. Одмах пада у очи нејасност ове реченице, јер се каже: „ако је вођена кривична истрага". Много је згодније рећи по окончаном кривичном поступку, јер се могу водити и извиђаји и одмах подићи оптужница. У овој реченици која говори о подизању тужби по окончаном крив. поступку каже се и „горњи рок". Како у предњој реченици има два рока, то се има пре узети онај рок од девет месеци, пошто овде није у питању сазнање штете, већ на против утврђује се дан, од када рок почиње тећи, а то је од окончања кривичног поступка. У овом се ставу ништа не говори шта ће бити са роковима, ако се води дисциплински поступак, те се може узети, да вођење дисциплинског поступка не утиче на рок за подизање ове тужбе. Једино, кад је већ тужба подигнута може доћи до примене § 254 гр. суд. пост. који говори о прекиду поступка ради утврђивања извесног правног одношаја код које управне власти, ако од овога зависи законитост и неправилност поступка. Јер ако се административним путем утврди, да је поступак правилан и законит, онда је суд везан за исто, пошто је, суд дужан да поштује начело поделе власти и није позван, да цени законитост одлуке административне власти, као и обрнуто, да административне власти при извршењу једне судске одлуке не могу да цене законитост одлуке судске власти.

И најзад споменућемо још један специјалан случај овакве тужбе, а то је тужба противу судије. По пропису § 78 забрањена је тужба противу судије, већ се може подићи једино тужба противу саме државе. О овој тужби говори § 78 зак. о судијама. Поставља се питање да ли се и кад се оваква тужба подиже, мора у истој утврђивати одговорност дотичног судије и