Бранич

ПРИКАЗИ 383

томе народ има прву реч да дадне. Не треба се бојати федерације или унитаризма као појмова, већ их се треба бојати онда кад они не одговарају народним погребама. Не може се жртзовати држава да се одржи проста или сложена држава, већ се мора тражити решење које ће државу да одржи у целости, другим речима, да је створи онакву какву жели највећи део нашег народа. Ако станемо на гледиште да нам је одржање државе изнад свега, онда се њено уређење поставља као израз ове неминовности, да држава мора да постоји. Феиерализам или унитаризам два су појма у оквиру државе. Победиће онај који придобије већину народа. Али зато, ако хоћемо државу, прихватићемо оно њено уређење за које се изЈасни највећи део нашег народа. За нас се овако проблем поставља. Др. Рајко Ђермановић: Одбрана Алфреда Шпица генералног директора Славекса Д. Д. По стенографским белешкама издање писца. Београд 1935. стр. 83. (Латиницом). Нашички процес подигнут и одржан у Осијеку 1935. год. у главном због корупције, како је престављено у оптужници државног тужиоца, дао је прилике и нашој и иностраној јавности да види и утврди, да ми имамо и међу старијим и међу млађим адвокатима веока способне правнике и браниоце. Један од млађих бранилаца, који је се истакао у пом. процесу јесте наш колега г. Др. Ђермановић који је своју одбрану објавио према стенографским белешкама са претреса и тако дао прилике да се са њом упознају и они који претресу нису присуствовали и да цене нарочито правно образложење одбране г. Др. Ђермановића. Одбрана је веома добро смишљена и даје утисак да је на њој г. Др. Ђермановић радио брижљиво се припремајући, студирајући и процес и све штојена процесу изнето као и правне аутозе који су обрађивали питања изнета на процесу. У одбрану је писац ушао са одавањем поште суду, а затим, одмах са утврђивањем онога што се његовом брањенику импутира од стране држ. тужиоца. Излагања је поделио на седам ставова везујући их по сродности, па пошто је одбацио све наводе опгужбе расчлањујући их по основима подозрења — индицијама којих је било 14 на броју, изложио је своја схватања о демократији и о држ. тужби која „даје стручна мишљења о шумско аграрним питањима" и „арогира себи функцију суперревизионе контроле законодавног тела". Затим г. Др. Ђермановић оштром критиком принципа свемоћи власти изражене у оптужници, прелази на принцип поаеле власти и цитира Монтескија, Декларацију човека и грађанина и Диги-а, па се упушта у оцену питања: да ли су народни посланици државни службеници у смислу крив. закона и уставног права, на које одговара одречно. Народни посланици. према писцу, не врше државну службу или „функцију подређеног односа извршној власти", јер су по крив. закону народни посланици дискриминирани од држ. службеника пошто не примају плате већ оштете за рад, дневнице, и пошто по Уставу држ. службеници не могу се кандидовати за народне посланике. Народни посланици могу да одгов^рају само по пословнику Народне скупштине, по закону о сузбијању злоупотреба у зв. дужности и то само за злоупотребе положаја код лиферација а не и за злоупотребе службене дужности, по закону о министарској одговорности и пред својим бирачима. Своје гледиште г. Др. Ђермановић је образложио уставним и законским прописима из наше земље и иностранства давши му облик који далеко премаша обичне одбране. С тога је горња одбрана г. Др. Ђермановака нарочито инструктивна за адвокате и судије. Миливоје Р. Вељовић : Рехабилитација осуђеника. Београд 1936. год. стр. 15. Посебно оштампано из Бранича за јуни 1936. год. Бранич је објавио веома интересантно предавање г. Миливоја Р. Вељовића о рехабилитацији осуђеника одржано 21. априла 1936. год. на Коларчевом народном универзитету. Тема веома благодарна не само за правника већ и за социолога, јер ова институција има широк основ у праву на повраћај сваког осуђеника на своје раније место ако је свој дуг отплатио повређеном друштву и на дужности друштва да таквог залуталог а поправљеног члана врати у своје крило. Слободно можемо рећи да је претавање г. Вељовића за многе правнике, у које се и ми убрајамо, било право откровење, тако да ће се њиме користити и адвокати и судије и осуђеници, а то је од несумњиве користи.