Бранич

416

,5 Р А Н И Ч "

у међународном спору, у коме су само оне, свака за себе, само једна странка. Лишити их тога права значило би завести их у домен активне администрације, где све скоро зависи од драге воље онога ко има у рукама и фактички врши власт ослањајући сена државну силу. Кад се сад има у виду, да су саме државе странке у спору, онда би примена принципа унутрашњег административног права стрчала као нелогичност и изазвала би чесго још јача трвења и оне често, врло често не би биле у стању да дефинитивно окончају спор. И с друге стране то би било нелогично и неприхватљиво, јер би значило практички начинити од целог процесног права једну процедуру чисто суверену, али арбитрарну, која црпе свој ауторитет и снагу само из воље јаче стране у спору по некад комбиновану с правом на неку врсту апела на међународне конференције и конгресе. где се унапред ништа не може рећи о исходу спора, где све зависи од „околности" које се опет у опште узимају инспирисане разлозима политичке опортуности. Циљ друштвене правне организације је опште човеково добро. Једно правосуђе стављено у службу ове организације служи томе да се допринесе што више благостању моралном и материјалном људи, и да се то правно и оствари. Општа потреба целога човечанства захтева да постојање, остварење и уживање ових права буде обезбеђено од многих повреда. Отуда се јавља потреба, за правном заштитом целог правног поретка и за једним разумним и сношљивим статус кво. У свакој социјалној групи постоји једна специфична правна свест о потреби за разумним решењем сукоба на основици права. Нема ни једне социјалне групе садашњице и прошлости без ове правне свести, јер се без ње социјална група не може формирати ни држати. Тако од једне социјалне групе до друге ова правна свест несумњиво обухвата цело човечанство, на тај начин да се њоме цело човечанство сједињава у једну целину. Чак и они делови садањег човечанства, који на први поглед имају слабу садању друштвену оргаиизацију, и они нису без овакве свести, па ма она била у једном рудиментарном облику. Јединство људскога рода на кугли земљиној — то је данас факт о коме говоре доста мислилаца, и њина мисао брзо осваја све већи број људи, јер факт постаје све очевиднији. Данас већ човеку ништа није тако далеко на кугли земљиној да не би могао да уђе у сферу његових интереса; ништа важније не може се десити ма у ком куту земље да не заинтересује цели свет. О судбини једног авиона залуталог у северне магле данас се интересује цело човечанство... ну истина је да та правна свест има своје поступне варијације од групе до групе, и она није ни у једном даном моменту иста свугде. Може се са извесношћу рећи да је један идеал коме треба тежити, да она буде свугде иста, али факт је да она то данас није, и да то тешко може и приближно бити. Оно што је чини специфичном и различитом од других правних свести других група садашњице и прошлости има се приписати разликама природе у друштвеним срединама и економским чињеницама које су променљиве, и нужно различите једне од других по сре-