Бранич

ПРАВО И МОРАЛ

417

динама. Све ово и чини у пркос тежње да се изједначе ове разнолике варијације у правној свести — да то није могуће постићи, јер се томе противи географска средина, клима, облик и суштина средине, природе и други фактори. Без ма каквог правног решења међународних приватних спорова човечанство би било у вечитом бруталном сукобу. Сукоби би се решавали на један мало жељен начин, што би изазвало потресе и преокрете друштвене, са поразним дејством, нарочито зато, што би се ово дејство претставило као реакција против угњетавања који га је претходно изазвао. И сам тај факт што се овако по правилу не дешава у организованом интернационалном друштву јесте доказ за постојање утврђених правила једнога међународно-правнога поретка. Тај је поредак био неопходан и њега мора неминовно да прати једно организовано међународно судство, јер се потпун правни поредак не може замислити без једног таквог судства као свог пратиоца, а друго, судство је у својој суштини и крајњој линији само највиша санкција материјалног права. 1

Милорад Антоноваћ, адвокат — Београд. ПРАВО И МОРАЛ биттига јиз, зитта 1пјиг1а, каже дубокомислена латинска изрека: „Највиша правда је највиша неправда." Ма како противречно да звучи ова песимистичка истина, онај ко познаје чудне иутеве правничног мудровања, тешко да ће сматрати ову изреку за претерану. Наравно да би идеално стање људског друштва било, да закони при најстрожијем тумачењу увек задовоље урођени морални осећај. Али као и свако друго људско дело може и повремено важеће право бити само несавршено. Законодавци нити су свезнајући нити пророци. Према томе могу закони бити само норме, које се могу узети у обзир по људском предвиђању на могућности, које се појављују у пракси. Али пошто је живот у својим проналасцима неисцрпан, то ће се увек догодити случајеви, на које се не могу применити важеће норме. И баш у такеим случајевима интерпретирају се закони најстриктније, дословно, тако да противрече здравом људском разуму. Наводим за ово неколико примера из примене аустријског грађанског законика, пошто је овај био изворник нашем грађанском законику, а који ће то утврдити. Један честити млад чиновник био је верен са једном лепушкастом девојком из малограђанске куће. Једнога дана младић је донео својој вереници једну срећку. Пола у шали рекао јој

*) Овај чланак идејно је у вези са расправом „Постављање проблема једног међународног процесног права", који је изашао у једном од претходних бројева. Идејно везани везане су и расправе дате „Архиву" и „Правној Мисли" истовремено. Све ове идеје су колико правне, толико и социолошко-философске, и зато би била пожељна широка дискусија о н.има.