Бранич

ПРИКАЗ

443

Са задовољством констатујем да је ово први случај, да се писац, чију сам књигу приказао — а таквих сам приказа много написао — налази побуђен, да неке моје наводе исправља. Међутим верујем, да ће објективни читаоци Бранича и сами увидети да је мој приказ књиге г. Живанчевића веома похвалан и по писца и по књигу, да је објективан и да је написан са свима обзирима који се дугују писцима. Не желим да полемишем са г. Живанчевићем, нити Бранич зато постоји и као један од уредника то нећу дозволити ни себи ни другима. Али, после осврта г. Живанчевића на мој приказ морам изјавити, да остајем у свему при њему и да му ништа немам ни да додам ни да одузмем. Ако би читаоци хтели да сазнају шта су други критичари написали о књизи г. Живанчевића нека прочитају приказе универзитетских професора г, г. Др. Црагољуба Аранђеловића и Др. Ђорђа Тасића, па ће добити још јаснију слику о његовим излагањима. Непознато ми је да ли је се нашао г. Живанчевић побуђен да и овим критичарима одговара, али је несумњиво, да после овог и оваквог става пишчева против мога објективног приказа у Браничу неће се наћи више добронамерних критичара да његову књигу приказују. Књига г. Живанчевића писана је у духу унитаризма. То се констатује по прочитању његове књиге што није ни за кога спорно који његову књигу објективно прочита. Нисам имао намеру да цео Бранич посветим његовој књизи тражећи зато примере, али се та унитаристичка тендеција, од које се ни г. Живанчевић не брани, јасно оцртава. Ја сам учинио концесију г. Живанчевићу кад сам казао да се г, Живанчевић „није уздигао потпуно изнад свога привржнишгва унитаризму", што значи, да је се ипак уздигао изнад тог привржништва, али не потпуно. Нисам крив што тако стоји у ствари. Исто би приметио да се г. Живанчевић није потпуно уздигао изнад свога схватања федерализма, да је такво схватање имао. Јер мени није циљ да дискутујем зашто је тако, него да констатујем да је тако. Остајем наравно при констатацији да се са књигом г. Живанчевића неће „расветлити и објаснити проблем федерације или унитаризма како се код нас поставља", јер г. Живанчевић не пружа о томе закључке. То је озбиљан недостатак ове књиге. Ако би се код нас имао задржати унитаризам, г. Живанчевић је био дужан да нам каже како га замишља и да ли жели да се он измени и у чему према садашњем стању. Исто се питање поставља и у погледу федерализма. Не би ништа књига изгубила ако би г. Живанчевић дао закључке у томе смислу, јер његова књига, остаје докуменат, који поред научних истина, има и извесну политичку тенденцију. Загребачка Нова Евроиа отворила је ступце свога часописа за дискусију по питањима нашег државног уређења у вези са решењем хрватског питања. Многи правни и политички писци нису се устручавали да изложе своја наЈразличитија мишљења, без страха од последица, јер хвала Богу, сада се о евему томе може да пише, а раније, г. Живанчевић зна кад, није се смело о томе ни мислити, а камо ли писати. Ништа није чудновато дакле што сам очекивао да ће и г. Живанчевић изложити своје погледе на будуће државно уређење, кад је већ искористио могућности да пише о федерализму и унитаризму, јер би то била логична последица његових излагања. Са задовољством констатујем, да са мојим излагањима у приказу о којима г. Живанчевић говори у своме осврту под 3. нема никакве везе, по сопственом тврђењу. То је врло важно да се констатује зато што сам ја баш у том делу приказа изложио своје погледе о томе, како ми изгледа да треба решити проблем нашег унутрашњег уређења, помоћу народне консултације, о чему г. Живанчевић у опште и не говори. Али, кад моја излагања о којима г. Живанчевић говори на крају свога осврта, немају везе са њиме и његовом књигом, он их је требао да препусти мени и мојој одговорности, од чега ја не бежим. Полемику о томе нећу дозволити у Браничу жалећи што сам и оволико места узео драгоценом његовом простору. Оно што сам у приказу рекао и сад потврђујем. А објективна јавност, чиј суд примам, потврдиће можда брже него што г. Живанчевић мисли или очекује, ко је од нас двојице у праву: он са његовим објективним излагањима или ја са мојим објективним приказом. Др. Видан О. Благојевић, адв.