Бранич

VII КОНГРЕС Ш1(Ж ШТЕКИАПОКА^Е ВЕ5 АУОСАТб

397

зсодима за време брака у колико се не ради о слободним професијама вишег ранга, као што су адвокати, књижевници, инжињери, лекари и сл. Интересантна је еволуција овог питања по разним државама. Док Скандинавске државе имају потпуну једнакост између супружника, а Аргентина и поједине североамеричке државе, мужа још јаче спутавају, Немачка, Швајцарска, са приличним бројем држава, женину способност стално ограничавају са мужевљевом ауторизацијом и надзором. Енглеска, Пољска и Италија, постепено су укидале ограничења која удату жену праве пословно неспособном, тако да се у многом погледу н ове државе примичу идеалима женског покрета. Од великог интересовања могло је •бити и повлачење једне компаративе, између цивилне и политичке способности жене, јер обично где су жене дошле до својих оправданих политичких права ту је њихов положај у грађанском погледу скоро изједначен са мужевљевим. Значајно је било и питање односа између адвоката и штампе о којему се на конгресу расправљало. Ту су се сукобила два потпуно опречна гледишта: бриселског делегата Геда и пештан*еког адвоката Циглера. Док је други сматрао да је адвокатско право у коришћењу штампе неограничено, Гед је са правом заступао и предлагао нешто, што је наша Адвокатска Комора пре три године једногласно прихватила, и што ће осталим адвокатским организацијама, сада као углед служити. Ради се о честим полсмикама преко штампе, када се правна питања за која је одређен сутски форум преносе у јавност, у форми разних исправки. Чим човек мора са неистинама да се бори, онда је исправка на свом месту али ако адвокат једну штампарску исправку или напад за свог властодавца може саставити, она под његовим потписом не може бити публикована, већ искључиво под потписом властодавца, чији је интерес у питању. Најзад се поешло на излагање адвокатског положаја у разним државама. Изношене су чињенице које су познате са ранијих конгреса, и из којих се види, да је адвокатска функција у толико значајнија, у колико је поједина држава на вишем културном ступњу. Док у државама где често сила диктира праву, адвокатски сталеж није моћан, у државама где право за силу не оставља ни најмање места овај је позив и моћан и утицајан. Румунски делегати упознали су нас са приличним интересантностима у њиховој организацији. Од њих смо дознали да у Букурешту на 700.000 становника има 4.000 адвоката, а то је две трећине целокупног броја свих адвоката у Југославији, која бројно иза Румунске краљевине много не изостаје. Тамо је у адвокатском звању инкорпорисана и бележничка функција, али тамо су и осећаји професионалне солидарности далеко развијенији. Путем маркица на сваки акт који се суду предаје, они су за незнатан број година, створили фонд од преко 60,000.000.леи. Тим путем они се надају да ће материјално стање свог сталежа знатно подићи, а жртве најправичније расподелити. У том погледу потпора њихове државе потпуно је осигурана. На крају по иницијативи румунских делегата конгрес се