Бранич

396

„Б Р А Н И Ч"

социјалну правду важна позиција, била би сувише незнатна. Награде за заступање сиромашних које би плаћао овај фонд, билеби најумереније, и то са разлога што и адвокатура у том по* гледу има да поднесе извесне жртве као накнаду за свој привилегисани положај. Ни та најминималнија награда не би била додељивана адвокатима, већ хуманим удружењима, која функционишу под окриљем адвокатских комора. Делегати су једнодушно истакли жељу да се у добро правосуђе унесе и брзина. Са тих разлога а с обзиром на усменост поступка, којему теже савремене државе,. писмени поднесци се имају садржајно и временски ограничити, како се путем писмености не би угрожавао усмени поступак. Записници би билн кратко и верно репродуковање расправе. Одвојена мишљења не морају парничарима остати непозната по својој садржини, како би ради правних лекова оперисали са потпуно познатим околностима. Сви би правни лекови носили исти назив, и за све би постојао исти рок од једног месеца дана. Што се тиче изборних судова који у многим државама брзс функционишу, али несигурно и разнолико еуде, конгрес је мишљења да су ту темељите реформе неопходне. Данас је изборно сутство двојако: једни суде по свом слободном уверењу без везе са постојећим правним нормама, а други суде према позитивном. законодавству. У првом случају нападање њихових одлука ограничено је на формалне и безначајне случајеве, јер се све заснива на љутском уверењу, које се путем других лица не може коригирати, као што је то случај и у кривичном поступку. У другом случају, нападање је и могуће и оправдано, јер се ради о схватању правних норми, где виши и стручнији форум може увек бити објективнији. Кад би редовни судови уредно и брзо функционисали, онда би се значај избраних судова свео на најмању меру у колико не би нестали. Управо обим суђења пред избраним судовима најсигурнији је критеријум за ваљаност правосуђа једне државе, јер што је правосуђе боље, то }е потреба за изборним суђењем мања. Делегати су, у колико избрани судови морају остати, мишљења да је други тип, пракса више оправдала. А ипак макар сутска вертикала показивала три инстанце, правни лек противу одлуке изборног суда који примењује позитивне прописе био би могућ само на један суд. Од интересовања је било и питање цивилне способности удатих жена. Разноликост међу државама ту је бескрајна, те је конгрес мишљења да идућом приликом сви делегати изложе правно стање у својим државама како би се између свих нашло најбоље решење. Француски адвокат Сежурне излагао је познато Француско решење о заједничкој и посебној својини, од којих прва постоји увек кад се друга специјалним уговором не предвиди. Детаљном анализом он је ушао у слабе и добре стране разних решења, осврћући се на принцип да се не ради само о интересу супружника, који су често контрадикторни, већ о интересу њихове деце, који су увек идентични. Мађарски делегати заузимали су се за своје решење, по којему постоји сеиарација добара између супружника, а заједничко учествовање у свим при-