Бранич

VII КОНГРЕС Ш1СШ ШТЕ[^АТ1СЖА1.Е БЕ5 АУОСАТб

395

Са тих разлога делегати конгреса изразили су једнодушно мишљење да се лаички елеменат у сутству може задржати само као орган саветодавне природе, али без права одлучивања. Према томе место лаика судије дошао би стручњак који би својим саветодавним гласом суду могао помоћи у расветљавању проблема. Овај принцин из трговачког законодавства пренео би се и на кривични домен, где савремена психологија тражи стручњаке, чијом би се помоћу лакше продирало у мрачне лабиринте љутске душе, без опасности да се у суд уносе мишљења неодговорне улице. Трећи комплекс питања састојао се у смањењу значаја форме процесног права. По једнодушном налажењу најсавременији цивилни поступци садрже у себи сувише строгу формалност, која потсећа на средњевековну процесну формалистику. Оваква формалистика не може се сложити са усвојеним начелом материјалне истине, које је из кривичног поступка прешло у грађански, те су ту реформе неизбежне. Додирнуто је и питање поступка у случају ненадлежности па је предложено усавршавање најсавременије одредбе из Аустријског процесног права. по којој би сам суд чак и без предлога предмет спроводио надлежном суду. Што се тиче правног лека по питању надлежности, делегати држе да њему нема места ни у посебном акту ни уз главну ствар. Принцип сигнатуре још није преведен у опште правило, изузимајући спорове већег обима. Делегати су заступали гледиште да се тај принцип има уопштити, и облигатна адвокатска асистенција увести у свим процесима, не само у интересу сталежа већ и у интересу доброг правосуђа. Као што је дошло време да се укине разноликост у судству, и створи јединствен суд са разним огранцима, тако је дошло време да се збришу све поделе ддвокатске функције. Према томе нестало би установе француских ауоие, енглеских ћапз1ег, а у адвокатском звању по иринципу централне Европе ујединиле би се све функције заступања и одбране. Прешло се и на питање процесних трошкова, и између два система по којима парничне трошкове плаћа онај ко спор изгуби на основу исте пресуде или на основу посебног спора за накнаду штете, усвојен је први. У погледу адвокатских награда препоручен је систем правилника, са одређивањем минималних ставова, не дирајући у право уговарања које се никада не сме изопачити у искоришћавање своје функције или злоупотребљавање тешког положаја властодаваца. Да би правда била свима доступачна прихваћен је систем ослобођења такса и трошкова за сиромашна лица. Пошто ризик за таксе у колико се не би наплатиле пада на државу, то је ред да на државу падне и ризик за трошкове. Као што у кривичним предметима, судови располажу са извесним фондом за ирибављање сведока и доказног материјала, на чије се рекомпензирање не рачуна, — тако је потребно у државним буџетима отворити извесну позицију за трошкове заступања сиромашних лица. Према огромним позицијама из буџета свих држава, ова по