Бранич

ПРИКАЗИ

513

шта рђавр, Јер не треба кикад заборавити да научник не сме дз служи себи или својој партији већ друштвеној заједннци — народу, а преко н>ега иелом 'чбве* чанству. Л«р. нам је циљ. наррдно добро, онда морамо добро испитати да ли је онр штб се нуди царбду заиста добрр. или није. Зато. је било пот.ребнр да на.м г. Грегррић бар на једном месту у својрј обимнрј књизи изнесе и рђаве стране Хиглерозид установа, пошто нас нико на свету не може уверити у' тр да су бне од аз др ижице без манл! А трга крд г . Трегррића нсма ; јер 6н потпуно верује речима шциовад-срци-алнстич.ких вођа. Да ли су они заиста тако непбгретиви? Ако б^см.о ми сада, ххели да -дам.о. критику садржице г-. Грегррићеве књиге; мррали бисмо критиковати не њега већ национал-социализам. Пошто, аам. тр овде ниЈе 'задатак,-. то ,ћемр морати да. се ограничи.мр. н,а деколи^о,, мз .Ц ј ИХ . пигања из ко-јих ћемо ипак моћи, назрети начии на који је г. ; Гресор.ићева кд.иг : а рађена, ■У уводу своје квиге г. Ррегррић без- резе-рве прима.нааионаигсоанзлисти'чко тврђење о пореклу националкгоциал.изма, које> гласи ,да ,је надаонал-срииалистички покрет,,дошзв. ; кдр идејна реакција на револуциј}. Међутим већ на стр. 5 читамо: „Пррблем незапрсленрсти, пррблем соииалнрг уређењз, пррблем сељака, мррали су бити решени пре свих всталих, је-р. су се на њима сломиле грађанске и марксистичке странке, док је национални-социализам своје масе придобио бзш својим самосвесним тврђењем да он и једино рн мрже те проблеме да реши". Већа критичност у раду г. Грегорића сигурио би онемогућила да, он: V. размаку од неколичо страна да два потпуно супротна решења једног тако ва^МоУ^ташггј Јео тврђење да су масе пошле за Хитлером зато што су веровале да ће он испунити планове грађаиских и марксистичких странака, значи баш обрнуто ономе што је г, Грегорић раније тврдио, т.ј.-да масе нису напустиле своју тадању идеологију већ да су поверовале да ће Хитлер испунити неиспуњене 'планове ранијих влада. Сад једно од двога: или су масе пршле за Хитлером због његовог схватања о друштвеном уређењу (дакле због његових анти-либералних идеја), или због његовог тврђења да ће он испунита марксистичке планове. Једно или другр, али не рбрје! На стр. 56 г. Грегррић нам открива недовољно познавање основа марксизма, мада он без ограде прнма сва напионал-социалистичка тврђења која се односе на критику Маркса и Енгелса. Морамо нажалост поново истаћи да се искрено чудимо да један писац не следује основним научним правилима. Једно од тих правила јесте и то, да се не може критиковатити нити заступати туђа критика извесног рада, акр се он претходно није прочитао и разумео. Међутим, мада скоро на свакој страни г. Грегорићеве књиге наилазимо на критику марксизма (не егову већ наштонал-социалистичких писпа), а рд крје се он нигде не рграђује, већ у списку прочитаних књига којима се је г. Грегорић служио при изради свога дела, узалуд ћемо тражити Марксов „Капитад". Зато се ваљда могло и десити да он овако дефинише појам класе: „Појам класе ствара се из идентичности величине прихода". (!) То није рекао ни Маркс нити иједан од његових следбеника! Наравно са оваквим тврђењима није тешко критиковати „марксизам". Нико и не мисли да је потребно да г. Грегорић заступа марксизам, али нека га бар под оваквим околностима поштеди своје критике. Појам класе ствара се из односа у којима лица у производнрм рдносу стоје према средствима произврдње, а не из величине прихода. По г. Грегорићу би изашло да је довољно да један фабрикант тренутно осиромаши и да не зарадивише од 1000.динара месечно па да постане пролетер! Међутим по Марксу је битна не величина прихода одређенрг лица већ његрв рднос према средствима произврдње: да ли је он њихов сопственик или, пак, њиховом сопственику продаје своју радну снагу. Навешћу и овај пример некритичког примања национал-социалистичких тврђења. На стр. 78 г. Грегорић наводи национал-социалистичку крнтику класичне поделе прризврдних чннилаца на приррду, рад и капитал, и излаже нацирнал-срциалистичку поделу на природу, рад, националну енергију државно организованих народа и стваралачку предузимачку енергију. При томе г. Грегррић ради поткрепљења овог тврђења наводи критику неког Лудвига Прагера који је, побијајући класичну поделу, казар да се капитал не мрже сматрати за чиниоца производње, јер „када је Бог протерао Адама и Еву из раја, није претходно саградио хипотекарну банку да би рни мргли ртпрчетп да раде". Верује ли г. Грегррић да се цитирањем рваквих „критика" унапређује рбјективна наука? Урсталрм зар г. Грегррић (крји изнрси рвр Прагерово мишљење) верује да је у доба Адама и Еве постојала „национална енергија државно организованнх народа", коју Прагер признаје за чиниоца