Бранич

514

,Б Р А Н И Ч"

производње, док капиталу ту особину оспорава? Овакво се излагање заиста тешко може назвати критичким и објективним. Да наведем само још једну критику више техничке природе. Постоји у научном свету обичај да се при навођењу туђих дела у тексту, поред њиховог потпуног наслова и датума издања стави и страна са које је узето извесно тврђење или известан цитат. Г. Грегорић то нигде није урадио. Пошто се туђа дела у тексту не наводе из ког другог разлога до да би се читаоцу омогућила контрола пишчевих тврђења, то је апсолутно неопходно ставнти и број стране тога дела, јер је немогуће прочитати цело једно дело само зато да би се проверио известан наведени цитат. У закључку можемо рећи само то, да књигу г. Грегорића и поред најбоље воље не можемо сматрати за критички рад о привреди националног социализма већ једино за неку врсту прегледа или збирке национал-социалистичких схватања о привреди, изложених без икакве критике или коментара. Др. Љубомнр С. Дуканац.

БЕЛБШКБ Свима судовима! Адвокатска комора у Љубљави ставила је до знања, да судови у последње време сувише широкогрудо признају право на постављање браниоца као заступввка сиромашних. Да то тврђење није неосвоваво потписаво претседвиштво је могло у веким случајевима само утврдити. Законом о судском кривичном поступку опсег одбране по службеној дужвости (§ 60 ст. 1 и 2 кп) знатно је проширен. Тиме се је аутоматски проширио и опсег заступања сиромашних {§ 60 ст. 3 кп.) То заступање је истина законом установљена дужност адвоката (§ 22 ст. 3 з. о адв.), која се без важних раздога не сме отказати, али законом је одређен и услов под којим суд може на захтев оредити браниоца као заступвика сиромашних. Тај услов је дат, ако окривљеник арема својим имовинским ариликама не може подмириши трошкове оцбране (§ 60/3 ка.). За просуђење, при којима имовинским приликама није могуће подмирење трошкова одбране, односно за просуђење сиромаштва нема истина никаквих прописа — како их познаје судски пословник у § 188 за признање сиромашког права у § 164 грпп. те имају дакле судови одлучивати по својој слободној оцени, далијеуконкретном случају дат услов за одређивање заступника сиромашних; ипак не смеју судови због потребе социјалне заштите окривљеникове заборавити и на заштиту интереса државне благајне из које се морају подмирити стварно плаћени потребни трошкови (§ 317 кп.) и интереса адвокатског реда. Што

се тиче последњег, њега заступање сиромашних у битво повољнијим привредним приликама није могло нарочито оптерећивати. У поратном времену пак могућности за зараду знатно су се измениле и за овај ред. При свему томе то је једини ред коме је од стране државе наложена дужвост, да свој тако драгоцен, квалификован и са великом одговорношћу скопчан рад ставља сиромашним странкама бесплатно на расположење. Већ сви горе наведени моменти не препоручују при постављању заступника сиромашних ону широкогрудост на коју упозорава Адвокатска коиора. Нарочито ниЈе препоручљива та широкогрудост при факултативној и при релативно обавезној (§ 61 кп) одбрани. Да треба пак и при апсолутно обавезној одбрани (§ 60 ст. 1 и 2 кп) одредбу § 60 3 кп. уже тумачити излази по моме мишљењу већ из њеног текста. Имовинске прилике морају бити такве, да би окривљеник и ако би сам сматрао за прешно и неопходно погребно да себи узме браниоца, ипак се морао тога одрећи, јер не би могао сносити односне трошкове пошто би због њих трпело подмирење његових осталих неопходних животних потреба У том погледу вреди исто мерило које је одређеко за дозволу сиромашког права по § 164 грпп. јер је услов за то право, да странка не може сносити пзрвичне трошкове без штете за неопходно потребво издржавање своје и своје породице. Мислим да при томе не треба употребљавати мерило, које вреди за наплативост трошкова кривичног поступка по § 313 ко. које установљава доста ширу