Бранич

524

„Б Р А Н И Ч"

Темере" од 2-УШ-1907 год. брак римокатолика ваљан је само онда, кад је закључен у каголичкој цркви, пред католичким све- * штеником, и два католичка сведока. Ову пресуду оснажио је надбискупски женидбени суд под бр. 10|36—188136, допуњавајући разлоге још и једним каноном из 1816 године. Првостепена пресуда донета је у име Пресветога Тројства, а пресуда вишег суда у име Божје. Овај последњи, мени познат случај, није једини, већ један од многих. Сличне пресуде нису ограничене само на припаднике ове две вероисповести. У једном скором случају католик Југословен и православна Југословенка, да би све евентуалије искључили, прешли су прво у евангелисте, па се венчали у Чехословачкој евангелистичкој цркви Свети Селватор-Истамбул. Љубав није била дугог века, али брак не престаје увек кад ње нестаје. Да би се брачна веза уништила, без материјалних обавеза и компликација, нов евангелиста иде код апостолског викара у Истамбулу и овај му објашњава да добар католик веру отаца не може променити. Пошто га је отац у колевци са католицизмом вечито спојио, то његов брак са хришћанком православне или евангелистичке вероисповести, не важи, са истих разлога које садрже канон из 1816 и декрет из 1907. Какве су последице оваквих поништаја бракова? Супруге су изгубиле право на издржавање, деца су оглашена ванбрачном, и лишена наслеђа — сзе у име великог Назарећанина и наше јединствене и недељиве Југославије. Православна црква, мора јој се признати, није од увек истом мером мерила. Међутим 18 окт. 1930 г. у времену кад је г. генерал Живковић указима решавао историјска питања, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве доноси свој распис бр. 53]138|1930 по коме римокатолички декрет преноси и у своју цркву, а све бракове православних са католицима, који су закључени ван православне цркве и православног попа — оглашава неважећима. Свакако овај се распис ограничава само на оне бракове који су закључени у другим хришћанским црквама, ван православне, а не и на грађанске бракове, који су од цркве само анатемисани, иако као облигатни постоје у великом делу наше државе. Православни црквени судови поступајући по овом распису почели су на захтев ништити, све мешовите бракове закључене код осталих хришћанских цркава, не само после расписа већ и пре њега. Тако је поступио Црквени суд у Охриду у предметима бр. 824(34 и бр. 4439|36, а пре неки дан и црквени суд у Шапцу. Велики Црквени суду Београду такве пертурбације није до краја дозволио, а ништавост брака ограничио само на оне случајеве, где је брак закључен после расписа од 19 окт. 1930. Овај распис пренет је у пропис из § 128 брачног правилника, који је донет мимо законског овлашћења, и у живот нечујно ступио, после оправданих напада из 1933 год. у коЈима сам и ја узео учешћа. Сада би у осамнаестој години после уједињења разлика између две наше највеће вероисповести у погледу брака била само та, што римокатоличка црква ништи сваки мешовити брак, закључен после 1816 а православна само оне бракове, који су