Бранич

О ЗНАЧЕЊУ ВЕРЕ И ПОВЕРЕЊА У ОСИГУРАЊУ ЖИВОТА 527

Јован Коштуница — судија Окружног суда за град Београд О ЗНАЧЕЊУ ВЕРВ И ПОВЕРЕЊА У ОСМГУРАЊУ ЖИВОТА*) У овој одлуци Царезинског суда у Немачкој износи се разлагање Највишег Суда о једном важном принципу уговорног осигурзња. Реч је о принципу вере и поверења у осигурању живота. Питање се расправља начелно шта све значи овај принцип и колико велику улогу он игра код ове врсте осигурања. Пошто је одлука начелног карактера то има значаја и за нашу праксу. У толико више, што ми уопште немамо закона о уговору о осигурању и што су овакве одлуке готово непознате у нашој пракси. Принцип вере и поверења игра уопште велику улогу у правном саобраћају код странака. Нарочито је његов значај од велике важности код уговора о осигурању и то специјално код животног осигурања. Осигурања живота су и код нас скоро најмногобројнија осигурања. И спорови из осигурања врло су чести. Најчешћи узроци оваквим споровима су прекршај уговорених одредаба из општих услова осигурања и то нарочито од стране осигураника при давању података о здрављу осигураника. Осигураници врло често нетачно попуњавају ове податке и често пута прећуте извесне чињенице у погледу здравља. Они заборављају да злонамерно прећутавање здравственог стања њима ништа не помаже. Осигурање живота је засновано на принципима вероватноће дужине живота зависног од здравственог стања осигураника. С обзиром на ово постоје различите премије осигурања. Једна ствар се, која је данас врло важна, не може прећутати. Услед велике економске кризе долази често, до закашњења плаћања премија од стране осигураника и до извесне преписке односно одлагања рока плаћања. Осигуравајућа друштва увек бране тезу, да се чим је закашњено са плаћањем одмах гаси осигурање и поред извесних преговора око одлагања. Принцип вере и поверења захтева с обзиром на обичај у саобраћају, да странке приступају једна другој при закључењу и развијању осигурања не само са безусловном отвореношћу и искреношћу, већ да и њихове изјаве о садржини уговора и о развоју обостраних правних одношаја буду учињене са што је могуће већом јавношћу. Право осигуравајућих друштава у страним законодавствима довољно су заштићена. Сем тога осигуравајућа друштва су економски јачи фактори и као таква имају могућности, да и правно боље обезбеде и бране своја права и захтеве. Она се мање могу бранити непознавањем законских норми и права осигураника. Код економско слабих осигураника то је већ теже. Они често пута

*) Одлука Царевинског суда (КеЈсћз^епсћ!) од 26 фебруара 1935 год.; VII 294/935.