Бранич

518

,Б Р А Н И Ч"

пољу, који заслужују да их законодавни органи појединих држава узму у обзир. Мислим да ће и наше правнике интересовати ако их са неким од ових предлога у кратко упознам, јер сви баш нису тако интерееантни. Своје мишљење о овим предлозима нисам износио, остављајући слушаоцима и читаоцима да сами о њима размишљају и створе своје закључке. 1. Прво питање које известилац поставља јесте да ли судије треба именовати од стрзне владе или барати од народа или других изборних тела и каже да бирање судија одговара истина демократским принципима али, на жалост, чини судије зависним од утицаја полатичких странака. С друге стране пак именовање судија од стране владе може довести судију у зависност од владе. Стога он мисли да се са гледишта адвоката препоручује избор судија од стране једног изборног колегијума, који би сачињавали судије највишег суда, професори празних факултета и адвокати по извесном турнусу. Адвокати, вели, морају захтевати да се судије узимају само из реда адвоката: ко није као адвокат пледирао не треба да буде судија. 2. Треба ли за све спорове ма које врсте они били да постоји један суд или треба да постоје сиецијални судови за нарочите врсте спорова, на пр. спецкјални судови за спорозе из уговора о закупу, за оне из најамних одношаја или за трговачке спорове? Референт је за то да све грађанске спорове суди један суд. Јер, вели, и опште и специјалне судове састављају судије исте погодности и истога правнога образовања, те је према томе свеједно да ли један судија суди спорне ствари одређене врсте код једнога општега суда или специјалнога. Шта ће дакле онда постојање специјалних судова? 3. Да ли суђење треба да се врши колегијално или од судије појединца? Сигурно да је за ствари мање вредности довољно да их пресуђује појединачни судија. За поступак пак по правним лековима и за ствари већега значаја потребно је и са гледишта адвоката и са гледишта странака да суђење буде колегијално. Национална права треба да одређују вредносну границу за суђење појединачног судије. 4. С озим питањем стоји у вези оно: да ли у колегијуму, који има да суди у специјалним правним стварима, на пр. у трговачким парницама или у најамним споровима. треба да учествују ш судије лајици. Адвокати зацело могу се одрећи овога захтева, пошто празосуђе највиших судова скоро у свима државама врше правнички образоване судије. У случају потребе довољно је саслушати вештаке, али по правилу довољно је судијско искуство, а нарочито онда кад су судије произашле из реда адвоката. 5. Кад су судови што је могуће више једноставно организовани, отпада сваки стварак разлог да се воде процеси због надлежности. И кад је приговор ненадлежности основан, ипак никад не треба одбити тужбу кего суд треба да одлучи да се тужба упути надлежном суду. Треба искључити правни лек против закључка којим се један суд огласио за надлежног или ненадлежног. Кад је у питању одржавање рокова (на пр. код застаре-