Бранич

КОНГРЕС МЕЂУНАРОДНЕ УНИЈЕ АДВОКАТА итд. 519

лости) онда предаја тужбе и ненадлежном суду не треба да води губитку права. 6. Принудно заступање адвокатом лежи и у интересу странака и у интересу правосуђа. Поделу на ауоса! и ауоие не препоручује за европски континент. Адвокат треба увек да буде ауоса!—ауоие. Мора се устати и против искључења адвоката од заступања странака и интервенције пред извесним судовима, као на пр. пред судовима за најамне спорове, брачне, пред избраним судовима. 7. Као отежавање остварења права треба одбацити тражење да се обгзбедг иарнични трошкови. Адвокати ће увек заступати гледиште да се укину кауције за парничне трошкове, јер то захтева олакшање добијања правне заштите. 8. Питање сиромашког права такође је важан и тежак проблем. Заступање сиромашних у парници постало је у неким земљама велики терет, прави бич за адвокате. Наравно да адвокати отворено признају своју обавезу да и богатог и сиромашног клијента заступају истом ревношћу. Али сиромашко право злоупотребљују често појединци ради нодизања неоправданих тужаба. Мора се пронаћи неко средство да се у једном претходном поступку испита оправданост захтева за признање сиромашког права те да се од признања тога права одбију они који стављају очевидно неоправдане или неосноване захтеве, на пр. захтеве којима се може истаћи приговор правноснажно пресуђење ствари или поравнања. Пошто адвокати бесплатним заступањем сиромашних странака примају на себе једну ошиту дужност помагање сиротиње, то би држава, као представник општности, требала да адвокате обештети за вршење једне дужности која пада на цео народ. То обештећење нека буде врло скромно и нека иде у корист свију адвоката, напр. у пенсиони адвокатски фонд. 9. Једно важно начело свакога модернога грађанскога парничнога поступка јеете да се не пази на просте формалне грешке које су за стварну одлуку без значаја. Ово начело одговара теорији и пракси слободне оцене доказа, која је у модерном поступку усвојена. Стварање т.зв. ништавости значило би враћање у историјски формуларни процес. Стога је препоручљиво унети у законе о поступку општи принцип да се формалне погрешке могу поправити у свако доба у целом току поступка и да се при одлучивању о ствари само онда смеју узети у обзир, кад су ове формалне погрешке биле од утицаја на утврђивање или на обим тужбом захтеване чинидбе. Са истих разлога дасе формалне тешкоће у модерном поступку имају што је могуће зише избегавати, препоручује се створити за све правне лекове једно означење. У суштини циља сваки правни лек на укидање или преиначење побиЈане одлуке. Дали се он зове апелата, рекурс, опозиција или рекламација, циљ остаје увек исти. Једноставно означење — на пр. призив — било би довољно за све правне лекове и искључивало би губитак права услед погрешног означења или погрешног избора правног лека. Сваки призив треба да се предаје првостепеном суду, чија ће дужност бити да призив пошље надлежној призивној инстанцији тако да код странака не може настати сумња