Бранич

520

„Б Р А Н И Ч"

о месту, којему се треба призивом обратити, као ни губитак права предајом ненадлежној власти. Са истих разлога препоручује се увести једноставне процене рокове и оне за правне лекове. 10. Достављање судских аката (позива, поднесака итд.) од стране судских органа треба укинути. Треба се служити само поштом, а ако на обема странама интервенирају адвокати достављање треба да се врши непосредно од адвоката адвокату без посредовања суда. Али се мора осигурати својеручни пријем странака или преко адвоката, да не би дошло до тешких правних последица. 11. Као што се већ и конгрес у Брислу изЈаснио, мора се поставити начело да странкама греба оставити иницијативу и руковођење парнице, али суду у виду надзора треба допустити да се умеша те да се омогући брзо свршавање парнице. Ту долазе прописи да су тужилац и туженик дужни, под претњом губитка права, у извесном року поднети суду све своје захтеве и доказе„ прописи о ограничењу броја писмених поднесака, о забрани нових изношења у призивној инстанцији. 12. Резултат саветовања и већања судија треба саопштити странкама не само у форми образложења пресуде, које изражава само мишљење вгћине. Јавност усмене расправе проширује се у извесним земљама и на векање судија. Странке имају прилике да се сопственим опажањем упознају са правним схватањима судијског већа. Многе земље неће се можда сложити са оволиком јавношћу. Али на сваки начин странке имају право на то да се у разлозима пресуде упознају и са гледиштима надгласаних судија — можда без означења ко је како гласао; странци која је победила потребно је то да би ово гледиште побијала у призивној инстанцији, а побеђеној зато да би цитирањем правног гледишта мањине могла поткрепити своје призивне разлоге. Ако се гледиште мањине не саопшти странкама, онда се у неку руку боре обе странке против једног невидљивог противника. 13. Код судских пресуда мора се направити разлика између пресуда услед изостанка и пресуда које се доносе на темељу усменог расправљања спора. Онај први поступак услед изостанка мора се убрзати и драгоцена радна снага судије што мање да се троши у овом поступку. И странке и судови треба у свима простим случајевима дневнога живота, који најчешће дају повода доношењу пресуде услед изостанка, да се служе формуларима, којима се ствар понајбрже свршава. Судија треба да се бави само тужбама које се не свршавају у поступку услед изостанка. Али свака дефинитивна одлука, која се донесе у једној спорној ствари, па дакле и она у поступку услед изостанка, треба, принципијелно, да подлежи побијању. Вредно је добро размислити о питању да ли у грађанском процесу треба да постоје две или Шри инстанције.У кривичном процесу у многим земљама постоје две инстанције, а у грађанском три, премда добра која су у питању у кривичној парници нису мање значајна од оних у грађанској. Могло би се задовољити са две инстанције и у грађанској парници, али само под условом да друга инстанција у свима случајевима буде Касациони Суд |који