Бранич

НАЧЕЛА ИЗРАЖЕНА У ЗАКОНИКУ итд.

563'

је заиста интересантно питање. Оно је изражено у §§ 244, 246 и 247 гр. п. п. Оиште напомене. — Мада је у питању процес приватно правне природе, законодавац налаже суду истраживање материјалне истине. Истина дакле по садањем поступању није више релативна: према принетим доказима од парничара. Иде се даље: тражи се стварна истина. Кроз ово начело отелотворена је жеља друштва да и у приватно - правним односима кад су изнесени пред суд, неће путем рада својих органа да санкционише лаж и неистину. Тек на основу правог чињеничног стања, утврдиће се да ли је захтев тужбе оправдан или не. У изналажењу овога,, дела суд а и странке га помажу. Суд се стара да се ствар потпуно претресе. Штавише, то је дужност онога који руководи парницом. Не врши ли судија првостепенога суда све оно што је потребно за истраживање материјалне истине, приметиће судија вишег суда и укинуће дотадањи поступак. А ако судије не воде рачун о овоме начелу, странка, чији је интерес повређен таквим радом, упозориће суд и тражити његову примену. Средства и границе истраживања матери/алне истине. Истраживање материјалне истине у грађанским парницама у првом реду припада суду. То је новина према ранијем поступању на територији Касационог суда у Београду. Која му средства стоје на расположењу? Законодавац нам вели, да ће судија исиитивањем или на други начан радити на томе, да се изнесу за одлуку важне чињенице или да се допуне недовољни назоди о околностима, које служе за образложење или побијање захтева; да се означе или допуне доказна средства за те каводе. Према томе, судија се на усменој расправи служи питањима која управља на странке а и на сва она лица која се налазе пред њим, да би добио потребна разјашњења ради утврђења правог чињеничног стања у погледу изнесених права и захтева странака. Странка је у садањем приватно - правном процесу дужна да одговара на питања суда. Било ради разјашњења извесних релевантних околности било да њен исказ буде употребљен и као доказ. У првом случају имамо акт материјалног управљања парницом: тражења истине. Осим питања које поставља судија, он може и на други начин истраживати материјалну истину. § 247 грпп. нас упућује шта све судија може предузети у циљу потпуног извиђања стања ствари. Наиме, наредити да му странке лично дођу; да поднесу исправе. Сам добавити исправе које чува јавна власт и друге обавештајне ствари важне за одлуку. Извршити увиђај, вештачење и т. д. Из наведеног излази, да суд није ограничен у начину проналажења материјалне истине. Граница је противљење парничних страна. За разлику од кривично правног поступања у грађанско правном поступању, као што рекосмо, судско истраживање материјалне истине престаје, ако се странке томе противе. Као што смо казали, странке не морају одговарати на постављена им питања. Не могу се добавити они докази, које странке не желе да се изиесу пред суд. Још нешто, извиђање се креће у домену изнесених права и захтева странака. Ван тога истраживање истине не само да се не