Бранич

554

„Б Р А Н И Ч"

тлост Папа Пије XI, а у име Његовог Величанства Краља Намесници Југославије преко својих пуномоћника споразумели су се и одлучили су да закључе једну свечану конвенцију. — Конкордат садржава XXXVIII члаиова, од којих некоје можемо наћи у сваком конкордату досада закљученом са разним државама бившим и садањим као: признање римског примата, слободан и непосредан саобраћај са Римом, јурисдикцију бискупа у смислу канон. права, верску наставу у основним и средњим школама, инспекцију наставе по бискупима, наименовање катихета по предлогу бискупа, дотацију бискупских семинара, заклетву бискупа, стицање, уживање и управу добара намењених потребама цркве. Пројект нашега конкордага одваја се у многим принципијелним и кардиналним питањима од конкордата у другим државама. — Ми ћемо се специјално позабавити са члановима, који обрађују овакова питања. Чл. I. признаје се католичкој цркви, да слободно и јавно врши своју мисију у Југославији. — У земљама верски обележеним као што је наша, где већина држављана нису католици, може овака мисија не само пореметити верски мир, већ да изазове и тешке сукобе политичке на основу верске подељености. Слободна мисија католичке цркве је слободно вођење и ширење римске папинске политике. Стварање односно јачање опасног римског клерикализма донаша у првом реду ова слободна мисија. Касније ће бити мисија, на којем пољу и у којем обиму не изјашњава се чл. II. — већ да ће се вршити у сваком црквеном обреду. А то значи, да ће ју кат. црква у вршењу својих функција вршити, не отступајући не само од својих канона, већ ни од евоје политике која излази из примата римског Папе. Чл. III. прецизира се начин попуњавања испражњених бискупских столица. Право бирања односно постављања резервирано је за Папу. По конкордату што га је још 1855 закључила за себе бивша Аустрија постављао је бискупе аустријски цар а при томе морао је да се послужи саветом бискупа односне црквене провинције. И зато се није могло да догоди, да би у Аустро-угарској могао да постане бискуп против воље државне власти односно владајућег режима. По конкордату Наполеоновом из год. 1801 наименује влада бискупе. — А тако је и у свим осталим конкордатима. Код нас имаће влада само и једино право, да у року од 30 дана након достављеног јој поверљивог упита даде одговор, да ли против кандидата постоје приговори општег политичког значаја, Ако тај одговор не буде дат у горње време, Света столица приступиће објављивању наименовања. Такав поступак омогућиће Ватикану, да поставља бискупе по својој вољи, а једина дужност наше владе биће да из државног буџета плаћа бискупе, да им даје субвенције и т. д. А не треба заборавити да је специјално за нашу земљу врло важно то, какове ћемо бискупе да имамо. Јер ако Папи^припада право, да он наименује бискупе макар и од оних, које му предлажу бискупи односне црквене покрајине, то је ипак сигурно, да ће бискупом постати специјално у Бео-