Бранич

КОНКОРДАТ

5 5

граду, Загребу, Љубљани, они свештеници, које Рим добро познаје, за које се знаде, да су покорни Риму и његовој политици. Чл. VIII. Претставници клерикалне партије још у Уставотворној скупштини а при претресу Видовданског устава оборили еу се жучно против одредбе, да верски претставници не смеју употребљавати своју духовну власт у партијске сврхе. — Довађали су ову одредбу у везу са познатим Бисмарковим канцелпараграфом из времена тако зване културне борбе. — Само што је ова одредба остала код нас и данас је по садањем Уставу мртво елово, док је канцелпараграф државни кривични законик.Међутим сада у чл. VIII. изјзвљује Св. столица да ће прописати одредбе, на основу којих ће бити забрањено куратном свећенству да припадају и пол. странкама. То значи, да куратно свећенство неће моћи да извршује ни активно а још мање пасивно празо гласа. — Код нас како знамо постављају кандидатске листе мање више само политичке странке, а за ове свештеници неће смети да гласају, јер гласати за њих значи и определити своју партиску припадност. Да би се могло да избегне свакој сумњи, морали би католички свештеници поставити своју листу. Ну у том случају имала би ова листа карактер чисто верски, што је по садашњим законима не само недопуштено, већ и немогуће обзиром на горе поменуту уставну одредбу. А да би се овакова једна одредба папинска могла дапримениу нашој држави потребно ће бити, да се и наше законодавство саобрази са овом одредбом, јер ниједна држава не може и не сме да трпи, да једна страна власт, претставник једне стране државе, па макар и у функцији шефа католичке цркве издаје одредбе за извесне наше држављане, од којих одредаба зависи, да ли ће или неће моћи они да врше једно своје право, које им је загарантовано Уставом. Обавеза наше владе, да ће прописати одредбу о деполитизацији свештенства и за остале некатоличке вероисповести — не само, да је у опреци са Уставом, односним законима и демократ. принципима, већ би иста могла да послужи владама у партијским борбама нарочито у време избора као једна мера против свештеника који су припадници опозиције. А да би се та мера могла да осети нарочито по селима где су свештеиици једина елободна интелигенција, више је него сигурно.Чл. X. признато је бискупима, да у својим диецезама могу по својој сопственој вољи да установљавају, мењају, деле жупе (парохије), да попуњују црквене бенефиције и службе. Једино је дужан да извршене измене као и наименовања жупника (пароха) доставља до знања влади. Овакова једна концесија не би се могла одобрити ни онда, када би била спроведена консеквентно растава цркве од државе и када црква не би очекивала од државе субвенцију и заштиту, као и административну помоћ ради извршења наредаба, одлука и пресуда донесених од стране цркзених власти. На територији једне државе не могу се вршити извесне измене у границама жупе, а нити постављати извесна лица за жупнике без претходног одобрења државне власти. — Није то-