Бранич

КОНКОРДАТ

557

Закон о ликвидацији аграрне реформе на великим поседима регулисао је питање ових патроката на тај начин, што је одредио да велики поседник може сва патронска права и дужности задржати на земљишту, које ће му се оставити на слободну расположбу, а у противном случају даће велики поседник и аграрни интересенти овлашћеној цркви отштету у земљи сваки сразмерно према делу који им припадне. Чл. XXII. решава питање отштете за црквене земље одузете у сврхе аграрне реформе, и ако је на снази закон, којим се коначно ликвидира аграрна реформа на свим великим поседима, дакле и на црквеним. — У том су закону нарочите одредбе о отштети и исплати за експроприсано земљиште. Према томе питање отштете, ставља се поновно на дневни ред мимо и против постојећег закона о ликвидацији аграрне реформе. Чл. XXXII. одређује искључиву надлежност црквених судова по споровима око поништаја и око „га{шп е! поп соп§ита1иш" бракова склопљених у кат. цркви. — Овакова једна одредба заједно са оном о склапању мешовитих бракова у кат. цркви, те вери деце из таковог брака, створиће конфликте између католичке с једне стране, а осталих вероисповести с друге стране, те беспотребне компликације у нашем правном и социјалном животу. Чл, XXXV. Ступањем на снагу конкордата укидају се закони, уредбе и правилници који су на снази, у колико се исти противе уредбама конкордата. У предлогу закона којим Министарство иностраних послова пропраћује конкордат стоји да он добија законску снагу и да као закон добива обавезну силу одмах након измењених инструмената ратификгције, те промулгације; што значи, да се одредбе конкордата јрзо {ас{о примењују. Ако би евентуално при примени чланова XX, XXI, XXII искрсла извесна питања, то би ова решавала паритетна комисија предвиђена у чл. XXXVI. А ако би наишла питања, која нису дохваћена члановима конкордата, имаће се ова расправити према канонском праву које је на снази (чл. XXXVII). — Римокатолички канонски кодекс, добија тиме супсидијарност. Поставља се сада питање: да ли је правно могуће и допуштено, да се конкордат примењује, док претходно није наш законодавац створио законске услове за његову примену. Несмемо заборавити, да санкција за испуњење споразума од стране државе може да буде само у њеном законодавству. Конкодрат остаће мртво слово, ако се не донесу и закони, који ће одговарати његовим одредбама. Ако Света столица не би испуњавала преузете обавезе, држзва може да откаже конкордат на тај начин што ће дерогирати односни закон, којим га је сгавила на снагу. Предложени пројекат конкордата може Народна скупштина да у целости или одобри или одбаци а не може да мења, одбацује или додаје извесне чланове. Ма колико, да је у интересу наше земље да се већ једном одреди положај католичке цркве, мишљења смо, да се оваким