Бранич

2

„Б Р А Н И Ч*

Владимир Св. Симик адвокат — Београд. СУДИЈА ИЗМЕВУ ЗАКОНА И ЖИВОТА 1 ) Илузија је да законодавац може створити целокупно право, а она је створила једну другу илузију: да судија може извести целокупно право из закона. У овом тврђењу које је изрекао Жан Грие, француски адвокат и правни писац, у главном је изражен и сажет проблем који нас данас интересује. Одмах се постављају многа питања која у себи садрже јак и оштар став према оваквим тврђењима и једновремено изражавају сасвим супротна гледишта. Тако н.пр.: Какав је то парадокс? Зар је могућно да судија који одлучује о нашој части. о нашој имовини, чак и о нашем животу, да он при овако важној и судбоносној функцији не може увек да заснује своју одлуку на унапред иредвиђеним, унапред датим солуцијама у законским нормама? Зар ту смеју да постоје неки други критеријуми сем законских; зар ту могу да одлучују неки други појмови сем унапред предвиђених, свима доступних и познатих и ауторитетом државне организације гарантованих законских појмова! Шта је онда са сигурношћу правног поретка који треба и мора да буде главни и основни регулатор друштвених односа? Шта је онда са принципом о универзалном карактеру закона као јединственог критеријума за све и свакога? И тако даље. Нема никакве сумње, господо, да су у овим и оваквим питањима, која нису једина, садржани веома значајни, веома важни и далекосежни приговори противу тврђења и схватања које сам напред изнео. Као што се види ово је био најбржи и најкраћи пут да се наиђе на отпор, на револт ако хоћете, и да се изазове прави противнапад свих укорењених, традиционалних, општих или бар јако распрострањених схватања и лаика и правника када је реч о закону, о правним изворима, о правосуђу, о правном поретку и правном реду ствари уопште. Али је то био једновремено и најкраћи пут и начин да се овај проблем постави у свој својој далекосежности, обимности, значају и суштини. То је проблем и правни и социјални; то је проблем и правних извора, — о чему смо са овога места досада чули неколико предавача, — и проблем социјалних фактора у животу друштвене заједнице; то је проблем и друштва и човека, и социологије и психологије. Другим речима: то је проблем човека као бића са разумом и свих комплекса његових личних и друштвених односа, услова и условљености, његове прошлости и будућности, — његове судбине једном речи речено. Већ ова сложеност самога проблема указује на различите могућности и разне тачке гледишта са којих се он може посматрати. Ја се наравно у данашњим излагањима морам јако ограничити. И не само то, већ се морам држати што је могуће

*) Предавање одржано у циклусу предавања Друштва за прзвну филозофију и социологију на Коларчевом народном уннверзитету у Београду дана 6. III. 1936. г.