Бранич

„Б Р А Н И Ч"

њавање бесправног рада, и прекорачење обима рада, као и разних других прекршаја прописа по Закону о радњама. Према § 408. Зак. о рад. за управно поступање примењиваће се, поред наређења која предвиђа овај закон, и одредба закона о општем управном поступку од 9. нов. 1930. 1год. Према § 119. овог закона, изјављена, жалба задржава! извршење по правилу, али је већ у 2. ставу учињен изузетак који гласи: „изузетно власт може без обзира на жалбу извршити одлуку, ако је то неопходно потребно у јавном интересу, или би одуговлачење с извршењем донело некој странци штету, која се не би дала поправити. У последњем случају власт може тражити примерно обезбеђење <д странке у чијем се интересу спроводи извршење, и овим условити извршење." Дакле, ово што смо навели, у колико се односи на изузетно извршење пресуда и без обзира на жалбу, тиче се — као што рекосмо — само управног поступања, је р је тач. 1. и 2. § 1. Закона о општем упр. поступку, примена прописа овог Закона забрањена у казненом поступању. Истина, у тач. 19. под 6 § 428. Закона о радњама прописано је следеће: „У колико у овом Закону нема посебних наређења за провађање казненог поступка због кривида по овом Закону, примењиваће се прописи који су важили до ступања овог Закона на снагу. Ако овај Закон, или поменути посебни прописи .нису довољни, примењиваће се за казнено поступање сходно одредбама Закона о општем управном поступку од 9. марта 1930. год." Како је Закон о радњама добио ,'обавезну снагу 1932 год. то он, као каснији, по опште познатом начелу, дерогира ранији закон који би, и у колико би био/супротан његовим одредбама, те би тако и одредбе тач. 6. § 428. Зак. \о радњама, које смо напред цитирали, дерогирале одредбе тач. 1. и 2. § 1. Закона о општем упр. пост., пасе тако, у колико Законом о радњама није друкчије наређено, одредбеЗ Закона о општем управ. поступку, имају примењивати и на казнено поступање, у колико прописи ранијих закона не би били довољни. Међутим, у томе и јесте цела ствар, што је овим законом (о радњама) друкчије наређено, јер је у § 415. истог закона изрично речено да ће улагање жалби противу казнених пресуда, одлука и решења, имати свагда одгодну моћ. Према овоме јасно је1дакле, да се ни једна. пресуда, одлука и решење донето у казненом поступку по Закону о радњама не сме извршити док извршном не постане. У пракси се међутим појавило питање, да ли се једном пресудом по Закону о радњама, поред казне новчане или затвором, због обављања радње без овлашћења или дозволе, има наредити окривљенику да му се рад забрањује, и да ли би та забрана могла и смела да се спроведе не само здмах по изрицању, већ чак и онда, када та пресуда буде постала и извршном. Министарство Трг. и индустрије расписом бр. 42834, наиме, саопштило је поред осталих оправданих замерки због спорости рада, и следеће: „1. Примећено је да неке опште упр. власти не забрањују