Бранич

ИЗВ ЕЊЕ ПРЕСУДА ПО ЗАКОНУ О РАДЊАМА

63

ефективно сваки наставак бесправног рада, у случајевима где је неко лице кажњено немајући овлашћење односно дозволу, а то с тога, што је оно поднело жалбу. Овакав поступак је неправилан, јер жалба има одложну снагу за забрану рада, који је, и без обзира на пресуду, самим законом забрањен. Према томе, ако такво лице настави рад, и поред забране, треба стално кажњавати у смислу тач. 2. § 398. Зак. о радњама. Само у случајевима прекорачења обима рада, где је нешто спорно, могло би бити правилно одлагање забране рада због подношења! жалбе, као и у случајевима где се рад обавља на основу овлашћења или дозвола а пресудом се такав рад забрањује и овлашћење односно дозвола поништава или одузима." Ова и оваква интерпретација прописа Закона о радњама, намеће сама по себи размишљање о томе, да ли би забрана рада онаква какву је предњи распис замишља, — јер ми, под ефективном забраном рада, подразумевамо забрану рада силом власти, 1—јбила могућа, најпре због недостатка законског овлашћења у том погледу, јер то закон о радњама нигде не предвиђа и не наређује, а по том и због саме природе ^појединих радња и рада. Радно право наиме не даје тачну ни коначну дефиницију радње и рада, нити је 1то, с обзиром на привредну динамику могуће.*) Јер радње могу бити предмет неке делатности као што је прерада добара, трговина са истима, саобраћај итд. а има их које чак ни то нису, него су на пример предмет неке чинидбе (услуге) као и оне уоблику најма, код којих у већини случајева нема ни локала, а нити каквог прибора или алата у опште, те се, и кад би се, по сили законског овлашћења.'имала ова физичка или ефективна забрана провести, то технички не би било могуће. Нема никакве сумње у то, да су констатаци.је М. Т. И. у другом делу напред поменутог његовог расписа тачне, а наиме, да окривљени у међувремену од пријаве због бесправног рада па до извршности пресуде којом су кажњени због тог бесправног рада, несметано и даље раде, и тимејнаносе штете оним лицима, која су испунила све услове пре него што су са радом отпочели, тиме, што им бесправно конкуришу у послу, често пута и без икакве, или недовољне спреме. Зна се и то, да у већини случајева жалбе имају за циљ, да одложе извршност, а/слетствено и само извршење пресуде, те се у тим случајевима штете јавни интереси, јер радно право по ,'својој природи спада у јавна права — будући лица која бесправно раде, обично немају ни прописне спреме, или погодног локала, или немају каквих других услова 1који се по Закону о радњама траже, поред тога, што нису платила прописне таксе чиме ссу и фискус оштетила, — али извршити једну пресуду, која још није извршном постала, забраном рада, или поновним изрипањем .казне, само на основи тога, што је таква радња 'самим законом забрањена, — немогућно је по нашем мишљењу јер зато недоетају законска овлашћења као што већ рекосмо. *) Никешић, Коментар Закона о радњама. I