Бранич

102

„Б Р А Н И Ч"

ПРИКЛЗИ Ј. М. РегИсћ: 1*е < З гој ( уоидоб1ауе е! 1а 5(6г!П5а(1оп, аг1!с1е раги с!ап5 1е ВиПеНп (гЈшебИе! <1е 1а бос!е!6 <3е 1-б§151а1!оп сотрагее N0. 4 ос(оћге — сЈесетђге 1936. РагЈз 1936. Рр. 451 е! зију. У овом интересантном чланку г. проф. Перић пре свега објашњава, да су стерилизација и вештачки побачај, изузев стриктно дозвољених случајева, по југословенском кривичном закону, забрањени у разним манифестацијама које би ишле за тим, да се умањи или уништи сексуални нагон или рађање. Разлог је у томе, што се жели, да људски род продужи своје постојање, јер је то и хришћанска идеологија. Само се писац чуди, да та иста хришћанска идеологија дозвољава индивидуални развој човечанства који иде за тим, да се што више људских јединки, војника, баци у ратни вртлог, а да би се то могло постићи, захтевају се породице и многобројна деца! Све државе данас, не само да желе многобројне породице и децу, већ хоће, да они буду физички здрави, јер, кажу, само у здравом телу јесте дух здрав. Отуда се спорт развија под окриљем државе и дата му је превага над умним усавршавањем, и ако би по г. Перићу тачније било, да је здрав дух, здраво тело. Међутим, тај култ физичке снаге и развоја води државе ка култу силе уопште: као што у природи елементарна сила влада, тако је и по овом схватању и у односима грађана, физичка сила изнад свега. Пре закона од 28. марта 1934. год. о борби против полних болести, југословенско законодавство није садржало прописе у еугеници. Само је душевна болест била разлог за забрану брака, што се објашњава пре свега разлозима правне природе: душевно оболело лице не може слободно да закључи један двостран правни акт који се назива браком. Такође, од душевно оболелих особа не може се очекивати здрав пород. Али, не треба заборавити, да према аустриском и српском грађанском закону душевна болест јесте само разлог за поништај брака ако то тражи други супруг који није душевно оболео. Тако схватање ових законодаваца објашњава се обзирима осећаја и самилости: здрав супруг из осећаја љубави и највишег начела етике не треба да напусти болесног супруга. Немачки и швајцарски грађ. зак. сматрају, да је душевна болест апсолутна препрека за закључење брака. Брак са душевно оболелим лицем јесте апсолутно непостојећи и не може се доцнијим поступцима ратификовати. Разлози су чисто иравне природе: лице које није душевно здраво не може слободно изразити вољу за закључење брака, дакле, за један двострани правни акт. Закон од 1934. год. о борби против полних болести јесте прави еугенички закон. Он наређује обавезан лекарски преглед вереника о стању полног здравља пре брака, док за вереницу тај услов не поставља. Међутим, закон је укинут уредбом од 11. априла 1935. год. коју је донео Министар соц. политике и нар. здравља на основу овлашћења из § 63. финансиског закона за 1934/35. год. Разлог је у главном за укидање овог закона изнет у томе, што вереник, не могавши добити уверење о полном здрављу, живи са вереницом ванбрачно, што закон није могао спречити. Г. Перић поставља оправдано питање, да ли се може овакав разлог узети за основ једног тако судбоносног акта извршне власти. Тако, данас југословенско законодавство, изузимајући душевну болест и немоћност 1тро(епНа соеипсН не познаје препреке за брак и тиме се удаљује од профилактичног и еугеничног система у области брака. На закључку, г. Перић поставља две идеологије: незнабожачку и хришћанску, око којих се у ствари окрећу сва питања која надахњују и деле људе у погледу сексуалних односа и брака. Незнабожачка идеологија иде за тим, да очува физичко и духовно здрав многобројни пород. Она везује човека за материју и земљу, за егоистички живот везан за јединку, породицу, нацију и ствара теорију расе и народности. Са незнабожачким и земаљским схватањем света, настаје вечита и безобзирна борба између појединаца и између народа. Хришћанска идеја о злу на земљи поставља веровање у онај други, нематеријални, духовни, бољи свет. Она се бори против свега онога што ствара сексуалне жеље, јер је то, по учењу Христовом, плод зла, дакле грех који треба да ишчезне. Што пре тога зла нестане, утолико боље по људе. Најбоље је не родити се, јер се тако неће створити грех. „Ово схватање, које у очима човека умањује вредност земаљског живота, т.ј. вредност материје и материјала, чини човека мање егоистичним, издиже га ка алтруизму; оно је дакле гарантија за развој људи и народа у смислу братства и мира". Горња расправа г. Перића јесте сажето његово схватање, толико пута изра-