Бранич

60

,БРАНИЧ»

гије подвео под општа правила преваре и крађе и тиме злоупотребу електричне енергије у погледу '(квалификација, врсте казне и главне казне изједначио са преваром односно крађом, док је стари кривични закон сматрао да је злоупотреба електричне енергије у погледу главне казне блажије кривично дело од просте крађе односно од обичне преваре. Што се тиче примене старог и новог кривичног закона може се рећи ово. С обзиром на то?да је стари кривични закон у одредбама §§ 221. б. и 253. а. предвидео начин одвођења туђе електричне енергије у циљу прибављања противправне имовинске користи судови су га увек правилно примењивали. А пошто ,нови кривични закон нема ових специјалних одредаба судови у већини случајева погрешно квалификују инкриминисане радње у злоупотреби електричне енергије. Без обзира на који је начин одвођење туђе електричне енергије извршено они готово увек \налазе да у таквој инкриминисаној радњи стоји кривично дело крађе. Тако смо имали случај да су и Државно тужиоштво и Окружни суд и Апелациони суд инкриминисали радњу: „што су руком враћали бројни механизам и тако смањивали по вољи показивање бројила" означили као кривично дело крађе предвиђено и кажњиво по § 314. каз. зак.(Овакво схватање суда сасвим је погрешно. Означена инкриминисана радња не садржи у себи обележја крађе већ обележја преваре. Да би се злоупотреба електричне енергије квалификовала као кривично дело крађе потребно је да таква инкриминисана радња садржи у себи и битни елеменат за квалификацију кривичног дела крађе, а то је: да је одузимање електричне енергије узето из туђег притежања. А кад је извршиоцу инкриминисане радње електрична енергија по уговору и пристанку електричне енергије дата на слободно руковање и утрошак, и кад је он своје инсталације по пристанку власника електричне енергије спојио са Главном одводном мрежом власника електричне енергије, уз обавезу да путем бројила покаже стварну потрошњу, онда се електрична енергија налази у његовом притежању. А то, што он на претстављени начин није хтео да покаже стварну потрошњу, већ је исту враћањем бројног механизма бројила уназад прикрио и показао да је мање потрошио него што је уствари, не може се квалификовати као кривично дело крађе већ као кривично дело преваре. У осталом то је и гаНо 1е&13. ! Мора се напоменути да је и по новом и по старом кривичном закону било мало оних који су одговарали за злоупотребу туђе електричне енергије. Не због тога што није било оних који су злоупотребљавали електричну енергију у циљу прибављања противправне имовинске'користи, већ због тога, што су власници електричне енергије, па били они приватне или самоуправне установе створили једну другу праксу код оваквих инкриминисаних случајева. Наиме, они су са потрошачима електричне енергије склапали уговоре, по којима се потрошач унапред обавезује на извесну казну и накнаду за бесправно утрошену електричну енергију. Икадсепојавикакавслучај безправнепотрошње електр. енергије,