Бранич

116

„Б Р А Н И Ч*

Сматра се да је технички немогућно у свима случајевима и према свима приликама у закону предвидети све ситуације и све солуције, које ће увек одговарати интересима, које закон хоће да заштити. Услед тога закон оставља управној власти, да у таквим случајевима сама одреди решење, које ће најбоље задовољити интерес закона, било по оцени извесних постављених: услова, било по пуној слободној оцени. За управну власт, дакле, претпоставља се једна савршена објективност, која њој, иначе, у обичном животу није својствена у пуној мери. Из овог техничког оправдања истиче закључак, да управни орган, у случајевима дискреционарне власти, по својој слободној оцени (што правно никако не значи по својој самовољи) ствара запојединце обавезне правне ситуације. У остварењу ових правних ситуација путем дискреционарне власти, управни орган и сам делимично ствара араво. То значи, да је појединац, над којим се остварују ове правне ситуације, иодведен у правном режиму под право које закон није у напред одредио и које је управни орган овлашћен да одреди својом одлуком. Политички, међутим, дискреционарна власт се оправдава потребом независности управних органа од контроле, потребом слободе акције, слободе избора солуције. Разуме се, да овакво оправдање највише доприноси нашем опредељењу, да према овој правној институцији треба бити неповерљив. Појединац је научен,, да стварну заштиту својих права гледа у закону, а не у објективном понашању управне власти, и претпоставка да ће она своју слободну оцену, своју слободу акције увек употребити у објективном циљу ијавном интересу,шц& се увек у животу показала потпуно основаном. У коме ће обиму управни орган вршити дискреционарну власт^ поверену законом, да ли ће обим те власти бити сужаван или прошириван, то зависи у главном од праксе управних судова, јер дискреционарна власт један је теоријски појам, будући да законодавство не садржи њене потпуне елементе. Али без обзира на овај њен обим, који по негде може бити врло узан, као у Француској, или доста широк, као код нас, у колико постоји и у колико се фактички врши, дискреционарна власт има извесну стваралачку улогу у праву, која појединца подводи под власт и схватања управне власти. Кад се ово има у виду, онда је лако уочити од колике је важности за грађане питпање добре и савесне управе. Од свих многобројних овлашћења и могућности, које има управна власт у примени закона и спровођењу државне политике њена дискреционарна власт је најтежа, јер оставља пуну неизвесност у прави смисао оног дела поретка, који је, и ако регулисан законом, остављен донекле слободној оцени управних органа. Она најтеже погађа појединца, јер он противу ње нема никакве или нема довољне правне одбране. Зависити у своме праву од слободног нахођења органа управе власти, која је у својим правним и политичким расположењима једна променљива власт, то уноси извесно осећање несигурности код грађана. Отуда велики напор и у теорији и у пракси администра-