Бранич

УПРАВНА ВЛАСТ И ЊЕНО ПРАВО

115

обухваћена велика област интереса грађана) зависи, дакле, од квалитета уаравне власти и правно и социјално оправдање оваквог правног режима зависи, у крајњој линији, од начина, на који се у односној држави врши долазак на власт. Свет је помирен с тим — бар у земљама у којима није организована судска контрола уставности закона — да је законодавна власт практички неограничена (теорија јој поставља извесна ограничења, али су она практички често неефикасна). Уредбе су у мање повољном положају од закона; јер су оне подведене под закон,те је над њима могућна контрола законитости. Све то, док је реч о уредбама, донетим ради извршења закона. Али све то много тгже (ма да исти принципи судске контроле остају непромењени) ако је реч о уредбама, којима се регулише нова материја, на осн. законског овлашћења, као оне из већ поменутог § 63. Контрола законитости оваквих уредаба врло је тешка, и њена могућност минимална, јер су законодавна овлашћења толнко општа и широка, да стављају врло мала ограничења уредбодавној власти актиЕне управе. * * % Надлежност управие власти у примењивању закона и уредаба може бити двојака: везана и невезана. Прва важи као отита, друга као изузетна. Прва значи да је конкретна одлука, коју управни орган има да донесе, одређена у закону, да су гшстављени у закону услови и одређена правна ситуација, која из тих услова истиче. Невезана надлежност значи извесну слободу, о:тављену законом органу управие власти, да према својој оцени конкретних чињеница и стварног правног случаја или јавног интереса, донесе своју одлуку. Ова невезана надлежност позната је у праву под именом дискреционарна власт. Наш закон о Држ. савету и упр. судовима назива је слободном оценом. У пракси код кас често се за исти појам употребљава и израз дискреционарно право што је погрешно, јер се дискреционарност и право као појмови узајамно искључују. Нама не може бити циљ, да се вечерас опширно позабавимо проблемом дискреционарне власти, који је врло сложен, контроверзан и обиман. За предмет о коме је овде реч, то неће бити ни тако нужно. Дискреционарна власт значи овлашћење за управног органа, да известан конкретан правни случај реши по властитој оцени , по слободној расуди. Она не значи никакво ослобођење управне власти од закона, нити има апсолутан карактер. На против, она је зато и поверена управној власти, путем закона, да би се обезбедило боље функционисање јавне службе или боље заштитио јавни инШерес. Тај јавни интерес представљз за управну власт увек једно ограничење, које је напр. француском Државком са вету било довољно, да изгради своја два у административном праву већ славна појма о ирекорачењу власти и злоупотреби власти. Дискренионарна власт има једко техничко и једно политичко оправдање. Њено техничко оправдање је објективније, њено политичко оправдање је стварније.