Бранич

110

,Б Р А Н И Ч"

немамо ни могућности да такав н-,егов смисао }'тврдимс, да закон можда, такав смисао и нема. Из једне одредбе разни људи могу извући разна права. И ако су они овлашћени, да законе конкретно примењују, да појединцима наметну правне ситуације онакве,, какве су их они из закона извукли, као што су на то овлашћени органи управне власти у области јавнога прав2, онда то значи да они носе делимично иравни извор у себи самима , и да се једно право, које важи стварно као иозитивио право, може упознати не само из закона, него из закона и праксе, која се по томе закону врши. Управна власт стара се о примени свих административних закона и о извршивању свих јавних обавеза појединца, и у тој примени закона, у спровођењу општег правног режима у држави, долазе до изражаја и они утицаји, које ока носи у себи и врши на квалитет оствзреног права из закона. Тај квалитет оствареног права из закона подудара се донекле са обштим квалитетом иолитичких, социјалних и економских гледишта, које имају носиоци управне власти. Према томе, управна власт, као целина, а не само као орган који примењује закон индивидуално, са својом заједничком политичком и социјалном тенденцијом, има свој соиствени део учешћа у стварању ирава, које влзда — то је законско право, али по мало и њено ираво. Ми имамо пуно примера у практичном животу за ово тврђење. И баш наших дана и пред нашим очима. Нарочито у политичким законима, кроз чију се примену те опште тенденције управне власти најчешће и осећају, Ми смо могли приметити, да се после извесних политичких промена у нашој земљи, које су настале или тек само наговештене — појављују разне политичке акције и кретања, која управна власт данас одобрава по закону, док су такве исте акције и кретања, пре извесног времена ио истом закону биле забрањене. Сам закон о зборовима и удружењима, међутим, у међувремену није измењен. Ми данас можемо читати у штампи изјаве о извесним политичким питањима и системима, какве пре тога неколико година нисмо могли наћи у штампи, и ако ни закон о штампи у међувремену није био измењен. То значи, да данас управна власт те законе друкчије примењује него раније и то значи, да ми данас имамо ипак стварно друкчији режим штамие, збора и договора, него раније, и ако те промеие нису последица никакве промене законодавства. Ми знамо, да и овај данашњи режим збора и штампе може бити измењен и на боље и на горе, а да закони и даље остану исти. Извршивање закона треба дакле поснатрати не само као једну техничко-правну функцију управне власти, поднедену под начела правне технике, под систем јерархије и правне контроле, која теоријски може биги врло савршена, а ирактично врло манљива, већ и као једну социјалну функцију остварења права и правног режима у друштву. И треба се обазирати не само на логичне иравне закључке, него и на стварне практичне резултате. Закон има једну социјалну намену и та његова социјадна функција има свој практични значај, који је његов стварни значај. Врло је важно уочити не само како је та његова функција теориски и