Бранич

160

„Б Р А Н И Ч"

Али зајам може да буде дат на меницу писану сходно § 40 М. 3. на страну валуту, и меница је могла да буде више пута индосирана. Да ли може у оваквом случају суд истраживати коју је валуту примио трасант приликом издавања менице, кад валутна клаузула сад није иначе битни састојак менице? Дуг обрачунат у страној валути могао је да настане и не из зајма, него, на пр., из купопродајног уговора, који наведени распис уопште не спомиње. Истина, измене Правилника о регулисању промета девизама и валутама забрањују закључивање сваких поСлова у земљи, везивајући исте за страну валуту и злато, али ту нема објашњења, шта управо значи израз „послови у земљи". Из иностране јудикатуре и законодавстава види се да треба разликовати унутрашње трансакције, за које златна клаузула не важи, и међународне зајмове где та клаузула може или чак и мора да важи. Да ли се „послови у земљи" поклапају са „унутрашњим трансакцијама" или само обележавају место закључења или место извршења уговора? Али и сам појам међународног зајма није тако једноставан. На пр., одлука Федералног швајцарског трибунала од 23 маја 1928 г. по предмету Францускоканадске хипотекарне банке садржава овакве напомене: „Као међународна обвезница може се сматрати она која се налази у рукама међународних поверилаца, без обзира на то да ли обвезница гласи на једну или више монета и, ако су наведене више монета, да ли обвезница утврђује између њихове вредности један непроменљив однос. Сигурно, да је промет обвезнице олакшан околношћу да је фиксиран сталан однос између вредности различних националних монета и монете обрасца(&а1оп), али из овог не следи неопходно да се друге обвезнице не могу сматрати као међународне са гледишта које буде прихваћено 6 ). Стога л-реба да и код нас по могућству буде тачно одређено у закону који се уговори имају сматрати као међународни те према томе за које уговоре неће важити забрана златне клаузуле. Ако, летимично споменемо и златну клаузулу у међународним уговорима, ту законски прописи морају да буду још опсежнији, јер се мора водити рачуна и о принципима међународног права у погледу важења домаћег или страног закона итд. То се види, на пр., из скорашњег пољског Закона — Декрета Претседника Републике од 12 јуна 1934 г. Према горе изложеном и код нас девизни прописи и њихово тумачење од стране надлежних Министарстава не могу се сматрати као дефинитивно правно решење питања златне клаузуле, него је потребно издање потанко разрађеног закона по томе предмету.

6 ) В. МагИп Иопке 1. с. 8*г. 27.