Бранич

Б Р А Н И Ч

Год. XXV Београд, мај 1937. Број 5.

Реферати на Седмој годишњој скупштини Сабеза адбокатских комора Краљебине Југослабије у Скопљу

Милан Ж. Живадиновић, адвокат — Београд. Заступници странака оо новом грађанском парничном поступку и уводном закону за грађански парнични поступак, ко}и не припадају реду Постоји више разлога који отежавају, ако не и уопште искључују, самостално делање странака у грађанским парницама, Апстрахујући непознавање закона, као општу црту, парничара лаика, постоји једна такорећи заједничка појава код свих ових лица када се упусте у спор и сами пред судом воде парницу, а то је отсуство хладнокрвности и мирног расуђивања ствари. Као последица тога, а нарочито непознавања закона, јављају се поднесци са опширним разлагањима, у којима је битно занемарено, а споредно заузима највећи део, затим пред судом, на рочиштима и усменим расправама, странке се на исти начин без потребе задржавају на споредним чињеницама, ступају у полемику, често и у отворен сукоб, а пропуштају да изнесу оно што би користило њиховој тези. Услед тога, чињеничко стање остаје нејасно и неодређено, а од доказа најчешће се пропусте баш они који су од пресудног значаја. По себи се разуме, да овакво парничење задржава суд, ствара непријатељство и злу крв међу парничарима, а као резултат свега овога, јављају се често пресуде које не одговарају ни праву, ни правици. Парничари који су свесни своје неспособности да лично воде спор, још од давнашњих времена обраћали су се за помоћ лицима која се баве заступањем странака пред судом. Али у своме избору заступника, странке се нису увек задржавале на адвокатима, већ су се често обраћале људима који су се, као бивши општински чиновници или шпекуланти, бесправно бавили адвокатским пословима. Ангажовање ових људи као заступника, није за странку