Бранич

206 „Б Р А Н И Ч"

претстављало никакву корист у погледу правне ствари, сем што је била поштеђена да се не сретне са другом парничном страном пред судом. Наравно, да њихово заступање није ни за судове претстављало добит, већ на против штету, јер се њихова вештина није састојала у познавању закона, већ у разним недозвољеним радњама које су сметале уредан ток парнице. Да би се обезбедила странкама заштита у одбрани права у грађанским парницама, да би се сузбили бесправни заступници, затим у циљу олакшања и убрзања рада у судовима, законодавци појединих земаља још давно почели су да уносе у своје законе нужне одредбе по којима су странке обавезне да за спорове са већим износом и за компликованије правне случајеве, ангажују стручна лица, дакле адвокате или тзв. помоћне адвокате (ауоие). Данашње европско законодавство, у погледу обавезног заступања странака преко адвоката, није једнообразно, али углавном салржи одредбе, ако не принудног, а оно бар релативно принудног, заступања странака преко адвоката. Због краткоће времена, нисмо били у могућности да прикупимо све податке, али, из материјала којим располажемо, налазимо, да се, по заједничким и врло сличним одредбама, европско законодавство по овоме предмету, може поделити у главном у четири групе. У прву групу дошле би Аустрија, Немачка, Мађарска и Пољска, где су странке обавезне да узму адвоката када се спор води пред окружним или вишим судовима. За среске судове, односно њему равне судове, углавиом је одређено релативно принудно заступање тј. ако странка жели да је неко заступа, дужна је да ангажује само адвоката, а не неко друго лице. У Аустрији државу, Федералне железнице, Поштанску штедионицу и још неке јавне установе не заступају адвокати, али их не заступају ни њихови чиновници, већ све скупа заступају тзв. финансијски прокуратори (РтапгргосигаЈог). Прокуратори морају претходно издржати стаж предвиђен за адвокате и положити адвокатски испит. На сличан начин је решено питање заступања ових установа и у осталим земљама из ове групе. У другу групу би дошле Француска, Италија и Белгија са обавезним ангажовањем тзв. помоћног адвоката (ауоие — ргосига*оге), за све радње формалног поступка. Уз то су предвиђени инперативни прописи по којима су странке дужне, ако хоће да за пледоаје узму заступника, да га морају ангажовати из реда адвоката. За спорове из надлежности општинских и њима равних судоза, ове одредбе су факулативе природе. — Противно прописима који владају у Француској,у погледу апсолутне подвојености функција адвоката и авуеа, у Италији, по правилу, адвокати врше обе функције, адвоката и прокуратора, пошто законто не забрањује. У трећу групу би дошла Енглеска где се по правилу за грађанске парнице увек ангажују: зоШсНог (занимање које од прилике одговара авуеу у Француској) и то за формални део поступка и ћашзЈег (адвокати) за пледоаје. Међутим, заступање је слободно, изузев кад је странка правно лице, у коме случају је прописано принудно заступање преко зоШсНог-а и ђагпб !ег-а.