Бранич

ЗАСТУПНИЦИ СТРАНАКА ПО НОВОМ Г.П.П. итд.

207

Интересантно је напоменути да држава, и ако је по правилу у грађанским парницама заступа АИогпеу §епега1, узима често за свог луномоћника адвоката. У Бугарској не постоји обавезно заступање преко адвоката, али прописано је да сви поднесци који се предају суду морају бити потписани од стране адвоката. Изузетак постоји само за спорове који се воде пред примирителним судом. — Државне банке и јавне установе заступају њихови правни референти који су оспособљени за адвокате. Најзад, у четврту групу дошле би државе са најнапреднијим законодавством у овоме смислу. То су Холандија и Луксембург. У Холандији је обавезно заступање преко адвоката код свих судова осим код примирителног суда. У ствари и у Холандији постоји деоба на авуее и адвокате тј. за формални поступак је обавезно ангажовање авуеа, а за пледоаје адвоката, али како не постоји инкомпатибилитет, то су сви адвокати у исто време и авуеи, те се одредбе о обавезном заступању стварно односе само на адвокате. У Луксембургу постоји обавезно заступање преко адвоката пред свима судовима, изузев пред трговачким судом, али и за парнице које расправља трговачки суд, странке су дужне да узму адвокате, ако, по жалби, предмет иде вишем суду. У овој земљи чак је и држава обвезна, ако се појављује као странка у грађанским парницама, да ангажује заступника из реда адвоката. Као што се види, у страном се свету скоро потпуно, кроз законодавство, манифестовала идеја да је између суда и странака потребан посредник и да тај посредник не може бити ни једно друго самовласно лице, ваћ искључиво адвокат, или бар авуе. * До ступања на снагу новог грађ. парн. поступка унашојдржави, као што је познато, било је шест различитих законодавстава која су регулисавали судски поступак у грађанским парницама. Разноликост се огледала и у материји заступања странака преко адвоката. Тако у Србији, странке нису биде обавезне да ангажују адвокате, уопште, ни пред нижим ни пред вишим судовима. Исто тако није била предвиђена ни сигнатура. Једино што је у закону о јавним правозаступницима од 1865 године било прописано : да лица која нису адвокати немају право на награду када заступају странке пред судом и да председник суда може забранити заступање овим лицима, кадатај посао обављају у виду сталног занимања (§§ 6 и 7 Измене и допуне од 30 септембра 1871 године. „Зборник"ХХУ страна 12). У Црној Гори постојале су од прилике исте одредбе. У Далмацији и Словенији, постојало је принудно заступање преко адвоката у свима парницама за које су надлежни зборни судови, изузев за брачне спорове, и безусловно у поступку пред вишим судовима. Поред тога, постојало је т.зв. релативно принудно заступање преко адвоката у оним парницама пред среским судовима, у којима вредност спорног предмета прелази границу одређену за редовну надлежност среских судова, које, дакле, само изузетно долазе пред срески суд; у овим парницама странке су могле доћи у суд и без • адвоката, али су као пуномоћника