Бранич

224

„Б Р А Н И Ч"

Др. Радоје Вукчевић, адвокат — Београд. О примени § 20 закона о извршењу и обезбеђешу Пропис из § 20. новог Закона о извршењу и обезбеђењу., који за јавноправна тела садржи нарочите привилегије, важи за целу државу, према Уредби Министарског савета бр. 73060., донетој 31. авгусга 1934. год. на основу овлашћења из § 63. Финансијског закона за 1934/35. Прве две алинеје овога прописа,. којима се регулише привилегија и установљава надлежност државних управних власти за прецизирање границе заштите, дословно су пренете из § 15. Аустријског извршног закона. Међутим трећа алинеја § 20. нашег закона, претставља наш спецификум. По тој алинеји примена прописа везана је за уредбу Министра правде и непостојање такве уредбе цео пропис прави потпуно излишним. По самом пропису привилегија је призната свима самоуправнимтелима и установама, које надлежна власт прогласи јавним и опште корисним. Пошто карактер установа одређује предвиђена уредба Министра правде, и пошто ниједна установа у држави не може имати веће привилегије од државе, то је неоспорно, да се § 20. Закона пре свега односи на саму државу. Грешку Аустријског изворника о неистицању државе, преузели су наши преводиоци. Али док је Аустријска јудикатура без колебања истакнуту привилегију држави само признала, наши судови на подручју Хрватске и Словеначке отворили су првих дана питање: Да лв су мере извршења и према држави уопште могуће. Питање је ипак расправљено као и у Аустрији: признате тражбине могу се остварити и према држави егзекутивним путем уз претходну пријаву тражбике код Управне власти или боље, због става 1. чл. 64. Закона о државном рачуноводству код надлежног наредбодавца (Сто седморице бр. 38(26, 39(26, 128726, Врховни суд у Бечу бр. 7153| 1901 и 391511907). Док је иста пракса преовладала и на подручју Војводине,. у бившој Србији мере обезбеђења и извршења према држави потпуно су искључене, а према самоуправним и осталим јавно правним телима, сувише несигурне. Ако је на овом подручју обезбеђење према држави немогуће, до извршења и не долази, јер држаза сама по молби веровника предузеће све мере ради исплата досуђених износа. Међутим са самоуправним телима и заштићеним установама ствари стоје много горе, јер у непоштовању извршних пресуда ова тела и установе присвајају далеко већа права, него што их има или очекује сама држава. Извршења према самоуправним телима и јавним установама на подручју Србије, скоро су непозната. Међутим обезбеђења су Срески судови одобравали, али су оба Апелациона суда сва таква решења или поништили или резултате онемогућили, погрешним схватањем прописа из § 20. Закона о извршењу и обезбеђењу. По том погрешном схватању наши Апелациони судови не праве разлику између извршења, ради којих је донет § 20. новог закона, и између обезбеђења, за која још важе прописи стг ^рог