Бранич

О ПРИМЕНИ § 20 ЗАКОНА О ИЗВРШЕЊУ И ОБЕЗБЕЂЕЊУ 225

грађанског поступка, Услед ове основне грешке, наши Срески судови или не траже мишљење државне Управне власти о заштићеним предметима, или то мишљење траже увек, чак и кад је ноторно да поједини делови имовине самоуправних тела нису заштићени, јер не утичу на опстанак власти или на непосредни јавни интерес. Најзад, наши судови кадкад забораве на разлику између државне Управне власти, које по § 20. дају изјаве о природи имовинских објеката, и самоуправне власти, које на такве изјаве нису овлашћене. У једном случају из овога месеца, престонички суд је место државне Управне власти, консултовао само Градско поглаварство противу којег је решење донето, а у другим случајевима консултовани су или месне полицијске власти, или банске управе. Ово немогуће шаренило у сутској пракси код нас све више расте, те му крај може учинити само уредба, коју предвиђа трећа алинеја § 20. Закона о извршењу и обезбеђењу. (Решења: Среског суда у Нишу бр. 18917ј 1931, 24792Ј1931, 8295|34, и 1636/35; Среског суда за град Београд Сп. бр. 12428/26, 12429136, 10418(35 итд.; Београдског Апелационог суда бр. 4027/35, 276|37, и 208Ј37). У тој уредби није најважније, већ чак најспоредније: прецизирати јавноправне установе и одредити државне управне власти, које ће бити надлежне да установу прогласе јавном и опште корисном. За овај пропис важније је питање: које државне управне власти дају изјаву о заштићеним предметима, а најважиије: који се делови имовине једне зашгићене установе не могу узети за намирење досуђене тражбине. (Тражбине обезбеђене уговорном залогом нису спорне у погледу извршења, али у ред тако срећних веровника долазе скоро увек само Народна и Државна хипотекарна банка). На овом најважнијем питању наша сутска пракса на подручју Србије и Црне Горе много је удаљенија од закона, него што је то случај са сутском праксом на целом осталом подручју држаае. Док се у осталим деловима државе прави разлика између заштићене и незаштићене имовине самоуправних тела и јавних установа, у Србији и Црној Гори све језаштићено, па чак и луксузне лимузине или фијакери које су општине купиле за своје претседнике. Законски критеријум за ово разликовање сувише је јасан. Предметом извршења могу бити сви они делови имовине заштићене установе, који се могу употребити за намирење веровника без непосредних јабних интереса. Према томе од извршења нису заштићени сви, него само они предмети, чије одузимање угрожава законом предвиђено функционисање једне јавне и опште корисне установе. По овом критеријуму јавни паркови, улице, болеснички кревети, бактериолошка или хигијенска постројења, званични печати архиве, канцеларијски материјал и станови за рад органа заштићених установа заштићени су од извршења, јер је без њих немогуће пословање установе, а угрожен непосредни јавни интерес, ради којег установа постоји. Међутим то угрожавање непосредног јавног интереса не по-