Бранич

ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА И ПРЕДОСНОВА ГРАЂ. ЗАК.

229

своје право у границама закона, не одговара другом за штету. Управо, увидео је докле може да оде стриктна примена овог начела. А наиме, да се употребом и вршењем права у ствари ,може чинити злоупотреба права. Извесни теоретичари (Планиол)налазе да је израз „злоуаотоеба арава " нелогичан. Ови вели, право или постоји или не постоји. Ако постоји, не може се вршити његова злоупотреба док се дела у границама права. Кад се ове пређу, онда се не врши злоупотреба права већ се дела ван права — бесправно. Поборници пак ове теорије сматрају да назив злоупотребе права није логомахија — игра речи — два појма који један другог искључују. Напротив кажу они, злоупотреба права објашњава, да једно лице вршећи своје право, по спољним знацима оно дела правно — дозвољено али по намери — побуди из којих га врши да штети другоме и циљу — који постизава тим делањем, оно злоупотребљава дато му право 1 ). Ипак данас је и назив злоупотреба права примљен у теорији ([.'аћиз с!и сЈгоЛ). Наша Предоснова Грађанског законика такође усваја овај појам, јер не допушта „ вршење права у циљу оштећења другога. Ако се озакони § 9 Предоснове Грађанског законика онда злоупотреба права не припада само теорији већ и позитивном законодавству. Она постаје правна установа. Једно начело, на коме имају почивати сва даља резоновања и будуће судске одлуке. Но пошто је злоупотребу права предвидела Предоснова а не дефинитивни Грађански закон, то је ипак потребно изнети разлоге, који оправдавају њено озакоњење а потом учинити предлоге, како би изложено начело добило што потпунију примену. Циљ права је заштита интереса било појединаца било заједнице. Установљењем позитивног права дошла је као нужност — потреба, да се определе права његовим носиоцима. За одржање ових, предвиђене су и заштитне мере а и обавезе скопчане са правом. Ако се суштина права схвати у овом практичном смислу, онда ћемо се сложити са дефиницијом једнога правника који вели да је право одређивање граница интереса (1а деНтаИоп Зез т(:еге1б). Свако право претпоставља неки интерес. Уканалисавање сврставање тих интереса је право. На овом свету има безброј људских интереса. Но сви нису законом заштићени. Они пак који то јесу, долазе у ред права. Та су права с обиром на њихову природу обим и трајање у напред опредељена како у погледу обима тако и у погледу садржине. Тако имамо право својине, уживања, употребе, уговарања итд. Да би у задобијању као и у вршењу тих права било извесног реда и да би се то остварило без физичке борбе, установљен је нарочити начин за прибављање права; одређен је обим ових у погледу њихових вршења као и начин њиховог гашења и престајања. Постављене су норме. Њих се држи законодавац. Појединац који жели њима да се користи, мора их се стриктно придржавати. У противном, неће имати права на законску заштиту својих интереса. У пред-

') Н. Перић