Бранич

234

,Б Р А Н И Ч"

Предоснова Грађанског закона усвојила је субјективну теорију злоупотребе права. Тако су узели и њени узорници немачки и швајцарски законодавац. Ока претпоставља за одговорност накнаде штете у вршењу свога права намеру. Наиме, недозвољено је вршење свога права у циљу, да се другоме нанесе штета. Истина у ирвој реченици овога законског прописа (§ 9) Предоснова прокламује начело, како треба да се врше права и испуњавају обавезе. Па каже, да се она имају вршити и испуњавати онако, како захтева аоверење и иоштење. Ови елементи се више односе на права и обавезе у облигационом праву. Међутим овде, пошто је реч о општем делу грађанског закона, требало је ставити опште принципе који се односе на свако право а не само на једну његову грану. Какве везе има поверење и поштење у вршењу права својине. Према коме? Зато, слободни смо да предложимо да се поменути предлог Предосноае измени и да речени законски пропис о злоупотреби праЕа гласи: Недозвољено је вршење ирава, ако је оно иротивно социјалном и економском циљу тога ирава. На овај начин имали бисмо пуну заштиту правичног, социјалног и хуманог вршења права уопште. Постављањем изложеног начела забране злоупотребе права у општи део, Предоснова је умесно поступила. На овај начин истакла је принцип недозвољеног вршења ирава. То је руководно начело за све остале правне институте предвиђене у грађанском закону. Оно на тај начин стоји као круна правног схватања нашег законодавца, што му служи на част. А примена овог на конкретни случај предвиђена у посебном делу, где се говори о накнади штете (§ 1252) лакше би дошла до остварења, предложеном редакцијом §-а 9. У поменутом законском пропису вели се „ко на доиуштен начин врши своје право, не одговара за квар, који би отуда за друге настао..." По нама, појам допуштенога је проширен и прецизиран. Недопуштено је вршење свога права ако се оно врши антисоцијално или противно својој економској намени. Ово сасвим одговара идеји израженој и у § 1252 Предоснове гр. зак. Не одговара за квар лице које врши своје право ако ово врши сходно његовој економској намени. У противном одгозараће, ако се право врши противно његовој економској намени а тиме проистекне и штета за трећа лица. Шта више, слободни смо рећи, да предложена редакција § 9 у Предоснови често неће наћи примене, нарочито због прве реченице. Напротив, њеном изменом, обезбеђена је шира примена једног важног начела. А зар то није један од циљева закона?