Бранич

О ОДГОВОРНОСТИ ПРАВНИХ ЛИЦА ЗА ФИСКАЛНЕ ДЕЛИКТЕ 277

новчане казне, царинске дажбине и друге трошкове, на које би ова лица била осуђена због повреда прописа Царинског закона или Министра финансија, којих су се имали придржавати, вршећи послове, које су на њих пренели или њима оставили трговци и занатлије. — Тако исто одговорна су у горњим случајевима и лица, која се не баве занатима и тргозином, а таква је одговорносг и железничких, паробродарских и поштанских управа за грешке њихових службеника и пуномоћника. Из горњег законског прописа несумњиво произилази одговорност послодавца за прекршаје царинских прописа од стране лица, која стоје чак и само у службеном односу или у некој другој зависности према послодазцима, у случајевима када су прекршиоци деловали за или у име послодавца. Поводом примене пом. прописа чл, 180 појавило се истина као спорно питање да ли се ова одредба односи само на дела предвиђена у одељку Б главе X Царинског закона — „о казнама за позреду царинских прописа" (чл. 175—179) или и на дела из одељка А исте главе — кријумчарења — а исто тако и питање да ли је одговорносг послодавца примарне или секундарне природе. Колебљивост праксе међутим, отклоњена је доношењем решења Опште седнице Државног савета од 3-1\М935 год. Бр. 11044/35, којим су оба горња питања решена у смислу да се одредба чл. 180 односи на одговорност за све повреде царинских прописа, дакле и на дела из одељка А главе X исто онако као и на дела из одељка Б ове главе, а да је одговорност послодавца примарне природе. Доследно примењени на питање одговорности правних лица за царинске кривице ови закључци свакако нетрпе никакву критику разуме се уз резерву коју смо горе навели истичући недостатак санкције за извршено царинско-кривично дело од стране правног лица односно његовог органа, када оно не може да плати новчану казну поред које је предвиђена и казна затвора до 1 године као супсидијерна. У сваком случају, примарка одговорност правних лица за царинске кривице почињене од стране њихових органа када су ови вршили послове за правна лица проглашена је и у образложењу тога решења Опште седнице Државног савета бр. 11044/35, тако да се по том принципу има убудуће да цени како од стране царинских власти тако и од стране административног судства, што нарочито желимо да нагласимо. 3) Закон о државној трошарини. Одредбе овог закона не дају повода ни за какве начелне примедбе у погледу питања одговорности правних лица. Једино и он садржи онај исти недостатак који и Царински закон, наиме, и он не предвиђа санкцију за случај да се новчана казна не може наплатити од правног лица, пошто је и код трошаринских кривица предвиђена поред новчане и казна затвора до 1 године као супсидијерна. 3 )

1 ) § 21 ст. 2 фин. зак. за 1937/38 год. међутим, предвиђањем одговорности

пословође за случај да сопственик сам не води предузеће, несумљиво ће прет-

стављати нову тешкоћу код просуђивања одговорности правног лица.