Бранич

МЕЂУНАРОДНА ГРАЂАНСКА ОДГОВОРНОСТ итд.

315

Државе у великој већини случајеза имају своја посебна законодавства о грађанској одговорности аутомобилиста за штете причињене аутомобилом према трећим лицика. Друге малобројније задовољавају се применом општих прописа о грађанској одговориости, из грађанског законика, за ове случајеве. Искуство је показало, да је рад на изједначењу много лакши са државама првог типа, пошто је тамо створено расположење за особено аутомобилско законодавство и његова корисност утврђена. Државе другог типа много су конзервативније, јер је код њих теже продрети са идејом о потреби доношења особеног међународног аутомобилског законодавства о одговорности, кад нема домаћег. Много је лакше извући из домаћег законодавства правила која би се примењивала и у међународно-правним односима, тј. на случај када аутомобил који припада страном аутомобилисти нанесе штете каквом припаднику друге државе на његовој, домаћој, државној територији, него доносити за те правне ситуације нове међународно правне прописе. Међутим, ништа не смета, да се и домаће законодавство саобрази међународном, односно, да се по угледу на међународно закокодавство донесе и домаће са истим принципима и правилима, јер се проблем у главном у свима државама поставља на исти начин, па се могу у главном предложити и иста правила. Што се домена примене овог међународног законодавства тиче, његово би се дејство ограничило само на кола са мотором која се крећу по земљи путем моторне силе а нису везана за шине. У томе смислу нема готово разлике између свих домаћих законодавстава која садрже прописе о аутомобилском саобраћају, односно, о грађанској одговорности аутомобилиста. Када се каже да су кола са мотором у покрету, односно кад долази до примене грађанска одговорност аутомобилиста? Ту долазе у обзир два појма: ВеШећ, употреба или покрет и Уегкећг, кретање, саобраћај, према томе који су од ова два појма поихваћени у домаћим законодавствима. Ве1пеђ је покрет везан за саму машину, ван домашаја људске или животињске вуче. Гхојам Уегкећг-а, јавног саобраћаја, везан је за кола која се налазе на путевима одређеним за јавни саобраћај. Отуда, по једнима, одговорност наступа онда, када је штета настала код моторних кола у покрету снагом своје сопствене машине, а по другима, када се таква моторна кола крећу само по путевима отвореним за јавни саобраћај. Сем тога, извесна законодавсгва, постављају обавезу, да се извесна моторна кола, као трактори, теретна кола и друга крећу једном максималном брзином. У систему готово свих законодавстава одговорност у првом реду носи сам тералац који је се на моторним колима нашао у тренутку несретног догађаја, по начелу одговорности основаној на његовој — тераочевој погрешци схваћеној у најширем смислу. Али се овде одмах поставља и начело посредне — објективне грађанске одговорности, у првом реду сопственика аутомобила за штете причињене његовим аутомобилом, посретством тераоца у његовој служби. Основ за такву одговорност налази се у првом реду у томе што је сопственик као такав одговоран за штету