Бранич

414

„Б Р А Н И Ч*

новчану. Ова облигатна замена долази услед. облигатне примене § 31 истог пројекта, по којему се затвор може заменити новчаном казном ако извршилац то заслужује личним својствима или околностима. Овај је пропис сасвим оправдан, кад не би уносио једну недозвољену неједнакост између грађана исте државе. Та је неједнакост изражена у двострукој привилегији за официре и војне чиновнике. Прва се привилегија састоји у мањој казни за иста дела. Друга се привилегија састоји у законском признању изузетних личних својстава. Прва привилегија значи извесну негацију одредаба из војног кривичног законика, којијебаш због функције према војним лицима, много строжији, него што је за иста дела кривични законик према осталим грађанима. Кад бацимо поглед на принцип војне дисциплине који мора постојати у свакој држави где постоји војска, онда је изузетна строгост више у складу са основним законом, вего изузетна благост, коју уводи посебни закон о иступима. Друга привилегија значи нарочито истицање официра и војних чиновника, код којих су према пројекту најбоља лична својства ван сваке дискусије. Таква претпоставка не 6и била ни мало необична, али је необична чињеница да се такво својство не претпоставља код највиших функционера грађанског реда, или највећих работника који чине понос нације, какав је био један Цвијић, са чијим је телом у гроб легла и кривична пријава за његов рад на оснивању друштва за заштиту човекових права. Та се својства по пројекту не претпостављају ни код лица, која су до јуче државну судбину имали у рукама, нити код лица која ће то сутра имати. Милитаризам Пруске био је надалеко чувен, али ни Пруси без револта нису могли трпети слична издвајања. Не само да овим иривилегијама нема места, с обзиром на дух који провејава кроз војни кривични законик, већ им нема места ни по схватањима која без изузетка живе у души сваког нашег грађанина. Кад у кафани видимо једног нашег пијаног носача, то ипак не изазива велико чуђење али огромно чуђење изазвао би призор, кад би на поду видели једног пијаног капетана. Пијанство на јавном месту по § 130 пројекта једнако је кажњиво за све поданике. По коме то схватању или правном оправдању за исту неуредност један носач да буде кажњен и затвором и новчано, а један официр или војни чиновник, само новчано? Ако би се вратили на дух војног кривичног законика, и на општа схватања, онда би било сасвим обрнуто од онога што уводи иступни пројекат. 11) По § 182 пројекта „бранилац може бити свако својевласно лице". И са овим прописом чини се један изузетак од општих прописа. Кад кривично судски поступак одбрану поверава квалификованим лицима није постојао никакав разлог да се код иступа у одбране уводе неквалификована лица. Пре више година кад се по овом питању расправљало, могла су се чути сасвим логична образложења, по којима је одбрана ограничена на сгручне браниоце ради двоструке заштите доброг правосуђа и грађанских права. Одбрана је поззана да у примени ззкона помаже, а одбрана ће моћи том свом циљу да одговори