Бранич

НОВИ ЗАКОН О ИСТУПИМА

415

само оида, кад законе познгје. Лаици не само што нису у стању да бране, већ су у стању да јасне ствари тешко запетљају, а у ред правосуђа унесу неизлечив хаос. Тај ће хаос бити у толико већи, у колико су органи, који закон примењују, нестручнији. Немање правника у самоуправном и управном апарату код нас категорички захтева поверавање одбране и приватних интереса искључиво стручњацима. Свима властима је у интересу да сарађују са лицима која за сваки свој поступак одговарају пред својим дисциплинским телима. Један адвокат за сваку некоректност, поред оиште има над главом и посебну одговорност, а за једног лаика све то не постоји. То ће бити један од разлога да лаици не само интересе појединаца угрожавају, већ и реноме власти тешко срозавају. Оваквој одредби постоји само један пандан, садржан у брачном правилнику српске православне цркве из чијег су правосуђа правозаступници искључени, а несавесним ■и неодговорним махерима врата отворена. Какве последице све то има, може свако чути од скоро свих, који стењу под теретом брачних несрећа. 12) По § 250 све се одлуке доносе без усмене расправе и ■одмах по свршеном извиђању, а то наш поступак о иступима такође издваја из реда сличних закона других држава. По овом пропису изузетак се чини само за 4 дела код којих је усмена расправа обавезна. Кад погледамо о којим се делима ради, и упитамо се по ком је критеријуму ова изузетна привилегија дата, ми ћемо сзаки критеријум узалуд тражити. Прва три дела из § 60, 61 и 62 инкриминишу везе са странцима и приступ у забрањена места. Ту је обавезност усмене расправе сасвим логична. Али четврто дело из § 147 за које је усмена расправа обавезна садржи иступе противу имовиие као што су: иступне крађе, утаје несумњиво најмање часна дела из целог закончка. Раније је наглашено, да су у погледу санкције и у погледу обавезног умишљаја ова најнечаснија иступна дела без разлога привилегисана. Необјашњивост ове иајвеће привилегије на усмени претрес тим је већа, што за политичке иступе, који су најчаснији, као што су дела из § 66 или 71 усмени претрес уопште није предвиђен. Међутим усмен претрес морао би бити уведен за сва иступна дела, а ако не за сва, онда неминовно за све иступе политичке природе, код којих је магловитост одредаба и преваре, највећа, а могућност злоупотреба најчешћа. 13) За преступе који се по кривичном закону прогањају на основу приватне тужбе, претрес не може бити одржан, ако тужилац на претрес не дође. Међутим по § 2б2 усмена расправа за имовинске иступе кажњиве по § 146 пројекта обавиће се и без тужиочевог доласка. Овде опет наилазимо на неопростиву контрадикцију између кривичног законика и Закона о иступима. По кривичном законику приватном тужиоцу препуштају се само најмањи преступи код којих је само приватни интерес ангажован. Кад је код преступа присуство тужиочево потребно, да би био одржан, онда је то присуство код иступа у толико потребније, У колико су иступи свакако мања кривична дела од преступа. Код одредаба о приватном учеснику постоји нажалост иста